Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Ko zapravo kontroliše naše podatke, mreže i tehnologiju za nadzor?
Kontrola tehnologije ne nalazi se samo u aplikaciji koju građanin vidi. Važno je ko upravlja telefonskom i internet mrežom, bazama stanovništva i dokumenata, kamerama, biometrijskim sistemima i centrima u kojima se podaci povezuju.
Privatna firma može prodati opremu, druga je održavati, državna služba tražiti podatke, a bezbednosni organ imati tajni tehnički pristup. Zbog toga se odgovornost lako rasipa između više učesnika. Vlasništvo nad firmom ili mrežom samo po sebi nije potpuna kontrola, ali jeste deo mape moći. Da bismo znali ko stvarno kontroliše podatke, treba utvrditi ko ih prikuplja, ko tehnički može da ih pretražuje i spaja, po kom pravnom osnovu, ko beleži pristup i postoji li nezavisna kontrola zloupotrebe.
Vlasništvo nad mrežom ili firmom nije isto što i potpuna kontrola. Potrebno je znati ko ima tehnički pristup, pravno ovlašćenje i stvarnu mogućnost upotrebe.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Feldstein, S. (2021), The Rise of Digital Repression: How Technology Is Reshaping Power, Politics, and Resistance, Oxford University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Feldstein pokazuje da digitalna represija nije samo pitanje toga šta vlada želi da radi, nego i šta tehnički ume i može da uradi. Različite države kombinuju domaće kapacitete, uvezenu tehnologiju, platforme i privatne dobavljače, pa kontrola digitalnog prostora nastaje kroz čitav ekosistem, a ne samo u jednoj državnoj službi.
podaci iz velikog broja zemalja
Xu, X. (2021), „To Repress or to Co-opt? Authoritarian Control in the Age of Digital Surveillance“, American Journal of Political Science 65(2): 309–325.
- Doprinos ovom odgovoru
- Xu pokazuje šta se događa kada država uspe da pretvori digitalne podatke u politički korisnu informaciju: može mnogo preciznije da identifikuje protivnike i usmeri represiju prema njima. Gomilanje podataka samo po sebi nije moć — ključno je ko ima institucije i kapacitet da ih pretvori u odluku i sankciju.
objašnjenje kako sistem radi
Schlumberger, O., Edel, M., Maati, A. i Saglam, K. (2024), „How Authoritarianism Transforms: A Framework for the Study of Digital Dictatorship“, Government and Opposition 59(3): 761–783.
- Doprinos ovom odgovoru
- Autori pokazuju da tehnologija menja autoritarnu vlast tek kada se ugradi u širi politički sistem — institucije, nadzor, podatke, represiju i upravljanje informacijama. Zato pitanje „ko kontroliše tehnologiju“ ne može da se svede samo na vlasnika servera ili kamere; važno je ko kontroliše ceo lanac u kojem se podaci pretvaraju u političku moć.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Tansey, O. (2016), The International Politics of Authoritarian Rule, Oxford University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Tansey pokazuje da autoritarna vlast ne mora sve resurse za kontrolu da proizvede sama: spoljni akteri mogu joj dati novac, oružje, političku zaštitu ili drugu podršku koja smanjuje cenu represije i drugih autoritarnih postupaka. To daje širi međunarodni okvir, ali knjiga nije specifično o podacima ili tehnologiji za nadzor.
analiza međunarodnih tokova novca i uticaja
Cooley, A. i Heathershaw, J. (2017), Dictators Without Borders: Power and Money in Central Asia, Yale University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Cooley i Heathershaw pokazuju koliko se autoritarna moć može oslanjati na infrastrukturu izvan sopstvene zemlje — banke, advokate, posrednike, strane sudove, lobiste i finansijske centre. To je veoma važno za razumevanje međunarodnog ekosistema autoritarne vlasti, ali nije istraživanje digitalnih podataka, mreža ili surveillance tehnologije.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →