Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto zaposleni teže govore 'ne' kada im posao ili mandat stalno zavisi od nove odluke vlasti?
Zaposleni teže govori „ne“ kada mu ugovor, položaj ili mandat uskoro ističe i o produženju odlučuje osoba čiju bi odluku trebalo da kontroliše. Ne mora dobiti direktan nalog; dovoljno je da zna kako su prošli prethodnici koji su se usprotivili. Tada počinje unapred da prilagođava izveštaje, odlaže osetljive predmete i bira bezbednije tumačenje pravila.
Privremeni status tako pretvara lični egzistencijalni rizik u mehanizam institucionalne kontrole. Nije svaki ugovor na određeno politički pritisak i privremeni rad može imati opravdan razlog. Znak problema je kada privremenost dugo traje na rukovodećim i nadzornim mestima, kada obnova mandata nema jasne stručne kriterijume i kada se poklapa sa poslušnošću u predmetima važnim za vlast.
Novija istraživanja često mere šta zaposleni kažu da bi uradili, a ne njihove stvarne odluke. Zato je nalaz važan trag, ali ne i konačan dokaz ponašanja.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
ankete u više zemalja
Schuster, C. i dr. (2022), „Exit, Voice, and Sabotage: Public Service Motivation and Guerrilla Bureaucracy in Times of Unprincipled Political Principals“, Journal of Public Administration Research and Theory 32(2): 416–435.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schuster i koautori pokazuju da službenici nisu automatski poslušni kada smatraju da politički nalog šteti javnom interesu: mnogi pokušavaju da ubede rukovodstvo da odustane, a deo bi radije otišao ili se suprotstavio. Rad, međutim, ne istražuje da li nesiguran mandat ili mogućnost lake smene smanjuju spremnost da se kaže „ne“.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Alon-Barkat, S., Gilad, S., Kosti, N. i Shpaizman, I. (2025), „Career Civil Servants’ Socially Embedded Responses to Democratic Backsliding“, Perspectives on Politics.
- Doprinos ovom odgovoru
- Pokazuje da očekivana politizacija i osećaj da će službenici imati manje uticaja povećavaju želju za odlaskom i smanjuju spremnost da se govori i dodatno ulaže trud. To jeste blisko našem pitanju, ali autori ne testiraju konkretno efekat privremenog ugovora, v.d. statusa ili mandata koji vlast stalno može da obnovi ili prekine.
istraživanje ponašanja javnih službenika
Gilad, S., Sulitzeanu-Kenan, R. i Levi-Faur, D. (2025), „A Taste for Government Employment Also Rests on Its Political Flavor“, Public Administration Review 85(5): 1412–1425.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ovaj rad je za pitanje veoma posredan: proučava ko uopšte želi da se zaposli u državnoj upravi u politički polarizovanom trenutku. Ne proučava postojeće zaposlene, njihove mandate niti odluku da li će se suprotstaviti rukovodstvu.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Staroňová, K., Rybář, M. i Spáč, P. (2026), „Anticipating Illiberalism: Drivers of Bureaucratic Turnover Intention“, Public Money & Management 46(4).
- Doprinos ovom odgovoru
- Staroňová, Rybář i Spáč pokazuju da službenici koji očekuju dolazak neliberalne vlasti mogu početi da razmišljaju o odlasku još pre nego što do promene dođe — naročito oni sa snažnom motivacijom za javnu službu i kada očekuju sukob oko integriteta i vrednosti. Ali ni ovaj rad ne proučava nesigurne mandate ili privremena imenovanja.
pregled više istraživanja
Dahlström, C. i Lapuente, V. (2022), „Comparative Bureaucratic Politics“, Annual Review of Political Science 25: 43–63.
- Doprinos ovom odgovoru
- Dahlström i Lapuente objašnjavaju zašto profesionalna autonomija birokratije može biti važna naspram neposredne političke kontrole. To daje teorijsku logiku pitanju — ali pregled ne testira specifično da li osoba čije ponovno imenovanje zavisi od vlasti zbog toga ređe govori „ne“.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →