Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Šta se događa sa institucijama kada se ljudi zapošljavaju i napreduju prvenstveno po političkoj podobnosti?
Kada se zapošljava i napreduje prvenstveno po političkoj podobnosti, institucija menja i sastav i ponašanje. Zaposleni uče da su za karijeru važniji lojalnost, ćutanje i izvršavanje naloga nego stručni rezultat, poštovanje procedure ili upozoravanje na grešku.
Ljudi koji znaju posao mogu ostati, ali imaju manje prostora da koriste znanje ako ono vodi u sukob sa političkim interesom. Vremenom se gube iskustvo, institucionalno pamćenje i spremnost da se preuzme odgovornost, dok se loše vesti ulepšavaju na putu ka vrhu. Članstvo u stranci samo po sebi ne dokazuje nestručnost. Problem se vidi kada su kriterijumi konkursa nejasni, politička aktivnost predviđa napredovanje bolje od učinka i kada profesionalno neslaganje donosi kaznu, a ne raspravu.
Lojalna osoba može biti i stručna. Tvrdnja o političkom zapošljavanju traži dokaz o kriterijumu izbora i posledicama po rad, a ne samo podatak o članstvu.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Pepinsky, T. B., Pierskalla, J. H. i Sacks, A. (2017), „Bureaucracy and Service Delivery“, Annual Review of Political Science 20: 249–268.
- Doprinos ovom odgovoru
- Pregled istraživanja pokazuje koliko kvalitet javnih usluga zavisi od načina na koji je birokratija organizovana i od profesionalnih odnosa unutar nje i sa građanima. Kada stručni kriterijumi oslabe, problem zato nije samo „loš kadar“ na jednom mestu — menjaju se uslovi pod kojima čitava uprava može kvalitetno da radi.
pregled više istraživanja
Dahlström, C. i Lapuente, V. (2022), „Comparative Bureaucratic Politics“, Annual Review of Political Science 25: 43–63.
- Doprinos ovom odgovoru
- Dahlström i Lapuente pokazuju zašto odnos političke kontrole i profesionalne autonomije nije samo unutrašnje kadrovsko pitanje: različiti načini organizovanja birokratije imaju posledice po korupciju, privredni razvoj i kvalitet javnih usluga.
ankete u više zemalja
Schuster, C. i dr. (2022), „Exit, Voice, and Sabotage: Public Service Motivation and Guerrilla Bureaucracy in Times of Unprincipled Political Principals“, Journal of Public Administration Research and Theory 32(2): 416–435.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schuster i koautori pokazuju šta se događa kada službenici koji svoj posao vide kao služenje javnom interesu dobiju politički nalog koji smatraju štetnim: češće pokušavaju da ubede rukovodstvo da odustane, ali su istovremeno spremniji i da odu ili da se suprotstave iznutra. Politički pritisak zato može postepeno menjati i sastav institucije.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Alon-Barkat, S., Gilad, S., Kosti, N. i Shpaizman, I. (2025), „Career Civil Servants’ Socially Embedded Responses to Democratic Backsliding“, Perspectives on Politics.
- Doprinos ovom odgovoru
- Na izraelskoj državnoj upravi autori pokazuju da službenici koji demokratsko nazadovanje vide kao ozbiljnu pretnju češće žele da napuste službu, a manje da govore i dodatno se angažuju na poslu. Jedan od razloga je očekivanje buduće politizacije i gubitka stručnog uticaja — pa promena političkog sistema menja i to ko želi da ostane u instituciji.
istraživanje ponašanja javnih službenika
Gilad, S., Sulitzeanu-Kenan, R. i Levi-Faur, D. (2025), „A Taste for Government Employment Also Rests on Its Political Flavor“, Public Administration Review 85(5): 1412–1425.
- Doprinos ovom odgovoru
- Gilad i koautori pokazuju da politička selekcija može početi još pre zaposlenja: u polarizovanom društvu ljudi koji su politički bliži opoziciji manje su zainteresovani za posao u državnoj upravi. Ako se taj obrazac ponavlja, institucija vremenom može postajati politički jednostranija i bez formalnog pravila da se zapošljavaju samo pristalice vlasti.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →