Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako prepoznajemo da nije reč samo o jednoj lošoj odluci, već o autoritarnom načinu vladanja?
Jedna loša ili nezakonita odluka sama po sebi nije dovoljna da bismo govorili o autoritarnom sistemu. Važno je šta se događa kada se greška otkrije: mogu li sudovi, skupština, mediji, nezavisna tela i građani da je ospore, isprave i pozovu odgovorne na odgovornost?
Autoritarni način vladanja nastaje kada vlast postepeno slabi baš te mogućnosti — podešava izbore u svoju korist, kažnjava kritičare, preuzima institucije i primenjuje zakon različito prema saveznicima i protivnicima. Zato nije presudno samo da li izbori, sudovi i skupština formalno postoje, već da li zaista mogu da ograniče vlast i omoguće njenu smenu.
Ne postoji jedna savršena granica. Različita istraživanja malo drugačije mere kada je vlast postala autoritarna, pa granične slučajeve treba opisati, a ne samo označiti.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
objašnjenje kako sistem radi
Linz, J. J. (2000), Totalitarian and Authoritarian Regimes, Lynne Rienner.
- Doprinos ovom odgovoru
- Linz je jedan od prvih koji je jasno razgraničio autoritarne od totalitarnih režima — po njemu, autoritarna vlast ne mora da kontroliše sve, ali guši političku konkurenciju, retko polaže račune i ne poštuje jasne granice sopstvene moći.
razvoj i provera načina merenja
Cheibub, J. A., Gandhi, J. i Vreeland, J. R. (2010), „Democracy and Dictatorship Revisited“, Public Choice 143: 67–101.
- Doprinos ovom odgovoru
- Autori nude konkretna pravila za razdvajanje demokratije od diktature, ali i upozorenje: ocena zavisi od toga da li izbori zaista mogu da smene vlast, a ne samo od toga da li izbori postoje.
poređenje različitih vrsta sistema
Wahman, M., Teorell, J. i Hadenius, A. (2013), „Authoritarian Regime Types Revisited: Updated Data in Comparative Perspective“, Contemporary Politics 19(1): 19–34.
- Doprinos ovom odgovoru
- Autori pokazuju da nisu sve izborne autokratije iste i da način na koji ih klasifikujemo menja i zaključke koje iz podataka izvlačimo. Zato prepoznavanje autoritarnog sistema traži više od jedne oznake ili jednog događaja.
razvoj i provera načina merenja
Teorell, J. i Lindberg, S. I. (2019), „Beyond Democracy–Dictatorship Measures: A New Framework Capturing Executive Bases of Power, 1789–2016“, Perspectives on Politics 17(1): 66–84.
- Doprinos ovom odgovoru
- Teorell i Lindberg razlikuju pet načina na koje izvršna vlast dolazi na položaj i sa njega odlazi — nasledstvo, vojsku, partiju, neposredne izbore i poverenje parlamenta. Te osnove mogu da se preklapaju, pa se režim ne može pouzdano svesti na jednu etiketu.
pregled više istraživanja
Brancati, D. (2014), „Democratic Authoritarianism: Origins and Effects“, Annual Review of Political Science 17: 313–326.
- Doprinos ovom odgovoru
- Brancati pokazuje da izbori, partije i druge ustanove koje liče na demokratske mogu imati sasvim autoritarnu funkciju: vlast preko njih prikuplja informacije, deli koristi, prati aktere i stabilizuje sopstveni položaj.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →