Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Šta demokratiju čini dovoljno jakom da izdrži napad iznutra?
Demokratija je otpornija kada vlast ne može da ukloni sva ograničenja jednim potezom i kada nijedan njen branilac ne ostane sam. Nezavisni sudovi, profesionalna uprava, slobodni mediji, stvarna opozicija, građanske organizacije i poštena izborna tela treba da imaju sopstvena ovlašćenja i da mogu da pretvore tuđi nalaz u posledicu.
Važna su i očekivanja političara: ako poraz znači zatvor, gubitak imovine ili fizičku opasnost, imaju jači razlog da se grčevito drže vlasti; ako ih zakon štiti, mirna smena je verovatnija. Otpornost nije trajna osobina niti jedan ustavni član. Ona zavisi od ljudi, novca, navika i javne podrške, pa institucija koja je izdržala prvi napad može pasti kada se iscrpi ili kada druge više ne mogu da joj pomognu.
Otpornost nije trajna ocena zemlje. Ustanova može izdržati jedan napad, a pasti kada ostane sama, bez novca ili bez podrške javnosti.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje različitih kombinacija uslova
Panzano, G. i Tomini, L. (2026), „Unity Makes Strength: Patterns of Democratic Resistance against Autocratization“, European Journal of Political Research, First View: 1–26.
- Doprinos ovom odgovoru
- Panzano i Tomini na 69 epizoda autokratizacije pokazuju da demokratiju najpouzdanije ne brani jedan „herojski“ akter, već kombinacije otpora iz više oblasti — institucija, političkih aktera, društva i spoljnog okruženja. Pojedinačna mera može pomoći, ali njen uspeh mnogo više zavisi od konkretnog konteksta.
pregled više istraživanja
Lührmann, A. (2021), „Disrupting the Autocratization Sequence: Towards Democratic Resilience“, Democratization 28(5): 1017–1039.
- Doprinos ovom odgovoru
- Lührmann razlaže autokratizaciju na niz faza i pokazuje da se taj niz može prekidati na različitim mestima: pre uspona antipluralističkih aktera, tokom njihovog političkog uspona i kada već počnu da slabe institucije. Kada erozija počne, otporne institucije i koordinisana, prilagodljiva opozicija postaju poslednja linija odbrane.
detaljna analiza jednog ili nekoliko slučajeva
Laebens, M. G. i Lührmann, A. (2021), „What Halts Democratic Erosion? The Changing Role of Accountability“, Democratization 28(5): 908–928.
- Doprinos ovom odgovoru
- Na slučajevima Benina, Ekvadora i Južne Koreje autorke pokazuju da demokratsko slabljenje može biti zaustavljeno i nakon što je počelo — kroz različite kombinacije sudskog i parlamentarnog nadzora, medija i civilnog društva i izborne konkurencije. Najvažnije je da se različiti izvori odgovornosti istovremeno pojačaju, a ne da se očekuje da jedna institucija sama zaustavi proces.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Cleary, M. R. i Öztürk, A. (2022), „When Does Backsliding Lead to Breakdown? Uncertainty and Opposition Strategies in Democracies at Risk“, Perspectives on Politics 20(1): 205–221.
- Doprinos ovom odgovoru
- Cleary i Öztürk pokazuju da ishod ne zavisi samo od poteza vlasti: način na koji opozicija odgovori može pomoći ili odmoći odbrani demokratije. U njihovih pet slučajeva neregularni pokušaji da se izabrani lider ukloni mimo demokratske procedure olakšavali su slom, dok su proceduralniji odgovori opoziciji davali vreme da sačuva prostor do sledeće izborne prilike.
pregled više istraživanja
Ginsburg, T. i Huq, A. Z. (2018), How to Save a Constitutional Democracy, University of Chicago Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ginsburg i Huq demokratiju posmatraju kao spoj tri međusobno zavisna elementa — stvarne izborne konkurencije, prava govora i udruživanja i vladavine prava. Ustavna pravila mogu otežati eroziju, ali je ne sprečavaju automatski: važno je da institucije stvarno ograničavaju vlast i da političari očekuju da će se jednog dana i sami naći u opoziciji.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →