Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako vlast odlučuje ko dobija posao, pomoć ili povlasticu, a ko plaća cenu?
Vlast raspodelu poslova, pomoći i povlastica često usmerava prema političkoj vrednosti grupa. Više može dati onima čiji su glasovi, novac ili organizacija važni, onima koji bi mogli da pređu protivniku ili grupama čijeg se protesta najviše plaši. Trošak se lakše prebacuje na slabo organizovane ljude, udaljene sredine ili građane koji nemaju pristup odlučivanju.
Takva raspodela ne mora uvek biti otvorena: pravilo može izgledati opšte, dok su kriterijumi podešeni za određene korisnike. Ipak, svaka socijalna ili razvojna politika nije politička kupovina. Da bismo razlikovali javni cilj od održavanja vlasti, treba gledati da li se potrebe mere dosledno, ko dobija korist u odnosu na slične grupe, da li se odluke menjaju pred izbore i postoji li pravo na obrazloženu žalbu.
Opstanak vlasti nije jedini razlog svake ekonomske odluke. Na raspodelu utiču i ideje, razvojni ciljevi, rat, stvarne potrebe i sposobnost uprave.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
podaci iz velikog broja zemalja
Albertus, M. (2015), Autocracy and Redistribution, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Albertus pokazuje da autoritarna preraspodela nije jednostavno „davanje siromašnima“: vlast bira ko će dobiti resurse i protiv koga će preraspodela biti usmerena prema političkim odnosima snaga. Zemljišna reforma, na primer, može istovremeno nagraditi jednu grupu i oslabiti elitu koja predstavlja pretnju režimu.
podaci iz velikog broja zemalja
Morrison, K. M. (2009), „Oil, Nontax Revenue, and the Redistributional Foundations of Regime Stability“, International Organization 63(1): 107–138.
- Doprinos ovom odgovoru
- Morrison pokazuje kako dodatni neporeski prihod vlasti daje više prostora da bira koga će rasteretiti, a kome povećati potrošnju: u diktaturama je takav prihod povezan sa većom socijalnom potrošnjom, dok režim istovremeno postaje stabilniji. Novac zato menja političku raspodelu mogućih nagrada.
pregled više istraživanja
Wintrobe, R. (1998), The Political Economy of Dictatorship, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wintrobe vlast posmatra kao stalno balansiranje između nagrade i straha: režim deli rente i privilegije da bi proizveo lojalnost, a represiju koristi da poveća cenu otpora. Ko dobija korist, a ko snosi rizik zato nije odvojeno pitanje — obe odluke služe održavanju političke podrške.
objašnjenje kako sistem radi
Stokes, S. C., Dunning, T., Nazareno, M. i Brusco, V. (2013), Brokers, Voters, and Clientelism, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Stokes i koautori pokazuju kako se takva raspodela spušta do pojedinačnih građana: lokalni posrednici imaju informacije o ljudima i odlučuju kome će usmeriti posao, pomoć ili drugu ciljanu korist. Upravo zato raspodela može zavisiti od političkog odnosa, a ne samo od formalnog prava ili potrebe.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Haggard, S. i Kaufman, R. R. (2016), Dictators and Democrats: Masses, Elites, and Regime Change, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Haggard i Kaufman daju širu sliku: političke promene i stabilnost režima zavise od sukoba među društvenim grupama oko resursa, od toga ko može da se organizuje i od toga kako elite procenjuju cenu ustupaka. Za ovo pitanje rad je više okvir koji objašnjava zašto distribucija proizvodi političke saveznike i protivnike, nego studija pojedinačne dodele posla ili pomoći.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →