Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako država može efikasno da nadzire i kažnjava, a da istovremeno loše leči, obrazuje i štiti građane?
Državna sposobnost nije jedna jedina osobina. Vlast može mnogo ulagati u policiju, nadzor, poresku kontrolu i registre jer joj ti sistemi neposredno pomažu da vidi protivnike, prikupi novac i sprovede naređenje.
Zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita, međutim, zahtevaju profesionalnu samostalnost, tačne loše vesti, saradnju mnogih ustanova i jednako postupanje prema velikom broju ljudi. Ako zaposleni kriju probleme da ne bi bili kažnjeni, takve službe teško uče i popravljaju se. Zato jaka prinuda može postojati uz slabu javnu uslugu. Loš bolnički ili školski rezultat ne dokazuje namernu političku odluku; potrebno je porediti novac, kadrove, ovlašćenja i sposobnost različitih delova države, kao i to koji se neuspeh priznaje, a koji prikriva.
Loša usluga ne dokazuje da ju je vlast namerno zapostavila radi nadzora i kažnjavanja. Treba uporediti novac, ljude, zadatke i rezultate različitih službi.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
razvoj i provera načina merenja
Hanson, J. K. i Sigman, R. (2021), „Leviathan’s Latent Dimensions: Measuring State Capacity for Comparative Political Research“, Journal of Politics 83(4): 1495–1510.
- Doprinos ovom odgovoru
- Hanson i Sigman daju gotovo direktan odgovor: državna sposobnost ima različite dimenzije. Sposobnost da država prinudi i kontroliše nije isto što i sposobnost njene administracije da osmisli politike, reguliše privredu i pruža javne usluge — pa snažan aparat sile ne dokazuje da je ostatak države jednako sposoban.
pregled više istraživanja
Pepinsky, T. B., Pierskalla, J. H. i Sacks, A. (2017), „Bureaucracy and Service Delivery“, Annual Review of Political Science 20: 249–268.
- Doprinos ovom odgovoru
- Pokazuje koliko pružanje zdravstvenih, obrazovnih i drugih usluga zavisi od onoga što se događa duboko u birokratiji — od organizacije, lokalnog konteksta i odnosa službenika sa građanima. To su sasvim drugačiji kapaciteti od sposobnosti države da nekoga pronađe, nadzire ili kazni.
pregled više istraživanja
Dahlström, C. i Lapuente, V. (2022), „Comparative Bureaucratic Politics“, Annual Review of Political Science 25: 43–63.
- Doprinos ovom odgovoru
- Dahlström i Lapuente pokazuju da način na koji je birokratija napravljena utiče na privredni razvoj, korupciju i kvalitet usluga. Politički veoma kontrolisan aparat zato ne mora biti i aparat koji je najbolje organizovan za profesionalno rešavanje problema građana.
objašnjenje kako sistem radi
Wallace, J. (2022), Seeking Truth and Hiding Facts: Information, Ideology, and Authoritarianism in China, Oxford University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wallace na Kini pokazuje paradoks sistema koji veoma mnogo meri i nadzire sopstvenu državu: brojčani ciljevi pomažu vrhu da vidi i usmerava ogromnu administraciju, ali istovremeno podstiču niže nivoe da „igraju“ indikatore i proizvode podatke koji izgledaju bolje od stvarnosti. Država zato može imati mnogo informacija i kontrole, a ipak imati ozbiljne slepe tačke upravo tamo gde joj trebaju tačne loše vesti.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Greitens pokazuje da se aparat prinude gradi prema posebnom političkom cilju — zaštiti režima od pobune i puča. Zato nije neobično da država uloži ogromnu organizacionu sposobnost u službe koje nadziru i kontrolišu ljude, a da tu sposobnost ne razvije u istom stepenu u školama, bolnicama ili socijalnim službama.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →