Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Mogu li autoritarne vlasti ipak obezbediti privredni rast i dobre javne usluge?
Mogu. Autoritarna vlast ponekad izgradi stručnu upravu, dugoročno ulaže u infrastrukturu, zdravstvo ili obrazovanje i obezbedi brz privredni rast. Odsustvo političkog takmičenja može joj olakšati da sprovede dug plan, ali joj istovremeno uklanja važne načine da se greška rano otkrije i ispravi.
Zbog toga su rezultati veoma različiti: neke vlasti rastu decenijama, dok druge proizvode korupciju, pogrešna velika ulaganja i nagle krize čiju cenu građani ne mogu politički da naplate. Dobra usluga ili rast nisu dokaz da vlast ima pravo na neograničenu moć, kao što loš rezultat nije jedini znak autoritarizma. Treba odvojeno meriti ekonomski učinak, raspodelu koristi, pouzdanost podataka i mogućnost građana da traže odgovornost kada politika ne uspe.
Poređenje prosečnih rezultata može sakriti neuspešne vlasti koje nisu dugo opstale. Privredni rast nije dokaz da su vlast ili njena pravila demokratski opravdani.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Geddes, B., Wright, J. i Frantz, E. (2018), How Dictatorships Work, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Geddes, Wright i Frantz pokazuju koliko se autoritarni režimi međusobno razlikuju po tome ko vlada, kako je moć organizovana i koliko je skoncentrisana oko jednog čoveka. Za ovo pitanje su važni pre svega kao upozorenje da iz same etikete „autokratija“ ne možemo zaključiti koliko će država biti sposobna — ali knjiga nije direktno istraživanje privrednog rasta ili javnih usluga.
razvoj i provera načina merenja
Hanson, J. K. i Sigman, R. (2021), „Leviathan’s Latent Dimensions: Measuring State Capacity for Comparative Political Research“, Journal of Politics 83(4): 1495–1510.
- Doprinos ovom odgovoru
- Hanson i Sigman pokazuju da „sposobna država“ nije jedna stvar: posebno mere sposobnost države da prikupi resurse, da prinudom održava poredak i da administrativno sprovodi politike i pruža usluge. Te sposobnosti jesu povezane, ali nisu iste — država može biti mnogo uspešnija u jednom poslu nego u drugom.
pregled više istraživanja
Dahlström, C. i Lapuente, V. (2022), „Comparative Bureaucratic Politics“, Annual Review of Political Science 25: 43–63.
- Doprinos ovom odgovoru
- Dahlström i Lapuente pregledaju kako različiti načini organizovanja birokratije utiču baš na tri stvari koje nas ovde zanimaju — privredni razvoj, korupciju i kvalitet javnih usluga. Pokazuju da rezultat zavisi od odnosa političke kontrole, stručne autonomije, pravila i upravljačke slobode, a ne samo od vrste režima.
pregled više istraživanja
Pepinsky, T. B., Pierskalla, J. H. i Sacks, A. (2017), „Bureaucracy and Service Delivery“, Annual Review of Political Science 20: 249–268.
- Doprinos ovom odgovoru
- Pepinsky, Pierskalla i Sacks pokazuju zašto dobre javne usluge ne nastaju jednostavno tako što država zaposli više ljudi ili potroši više novca: važni su način na koji je birokratija organizovana, njen odnos sa političkim vrhom i koliko su službenici stvarno povezani sa ljudima kojima pružaju usluge.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Svolik, M. W. (2012), The Politics of Authoritarian Rule, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Svolik objašnjava političke probleme koje autoritarna vlast mora stalno da rešava — kontrolu društva i podelu moći unutar režima. To pomaže da razumemo zašto se resursi i institucije ne organizuju nužno prema tome šta bi bilo najbolje za građane, ali knjiga nije neposredan dokaz da autokratije mogu ili ne mogu da proizvode rast i dobre usluge.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →