Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Ako neko podržava vođu, da li to znači da podržava i neograničenu vlast?
Ne. Čovek može da ceni vođine rezultate, oseća ličnu ili nacionalnu bliskost sa njim i iskreno želi da ostane na vlasti, a da ipak ne podržava pravo tog vođe da kontroliše sudove, medije i izbore. Podrška politici, osobi i neograničenoj vlasti tri su različite stvari.
U polarizovanom društvu ljudi ponekad prihvataju kršenje pravila zato što se više plaše protivničke strane nego koncentracije moći, ali njihov stav može da se promeni kada isto sredstvo pogodi njihovu grupu. Zato opšta pitanja o „podršci demokratiji“ nisu dovoljna. Više saznajemo kada pitamo da li sud sme da poništi odluku omiljenog lidera, da li protivnik ima pravo na medije i da li bi građanin prihvatio izborni poraz svoje strane.
Ljudi u anketama često kažu da podržavaju demokratiju jer se to smatra poželjnim odgovorom. Više saznajemo kada ih pitamo o konkretnim ograničenjima vlasti.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
istraživanje koje jače proverava šta je uzrok
Buckley, N., Marquardt, K. L., Reuter, O. J. i Tertytchnaya, K. (2024), „Endogenous Popularity: How Perceptions of Support Affect the Popularity of Authoritarian Regimes“, American Political Science Review 118(2): 1046–1052.
- Doprinos ovom odgovoru
- Buckley i koautori pokazuju da popularnost sama može uticati na popularnost: kada ljudi dobiju utisak da vođu podržava veliki broj drugih građana, deo njih i sam počinje pozitivnije da ga ocenjuje. To pokazuje da podrška vođi nije samo procena njegovog rada, ali ne govori da li isti ljudi žele da on ima neograničenu moć.
analiza anketa
Geddes, B. i Zaller, J. (1989), „Sources of Popular Support for Authoritarian Regimes“, American Journal of Political Science 33(2): 319–347.
- Doprinos ovom odgovoru
- Geddes i Zaller pokazuju da podrška autoritarnoj vlasti može biti stvarna, a ne samo iznuđena strahom: informacije kojima su građani izloženi i njihova sposobnost da te poruke prihvate ili kritički procene utiču na podršku režimu. Ali ni ovaj rad ne pita gde ti isti građani žele da postave granice vlasti.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Dukalskis, A. i Gerschewski, J. (2017), „What Autocracies Say (and What Citizens Hear): Proposing Four Mechanisms of Autocratic Legitimation“, Contemporary Politics 23(3): 251–268.
- Doprinos ovom odgovoru
- Dukalskis i Gerschewski pokazuju kako autokratije pokušavaju da ubede ljude da imaju pravo da vladaju — kroz rezultate, ideje, političku pasivnost ili procedure. To je korisno za razumevanje odakle podrška dolazi, ali legitimitet vlasti i saglasnost sa neograničenom vlašću nisu ista stvar.
zajednička analiza rezultata mnogih studija
Oser, J., Grinson, A., Boulianne, S. i Halperin, E. (2022), „How Political Efficacy Relates to Online and Offline Political Participation: A Multilevel Meta-analysis“, Political Communication 39(5): 607–633.
- Doprinos ovom odgovoru
- Oser i koautori pokazuju da ljudi koji više veruju da mogu politički da utiču češće učestvuju u politici. To je važan nalaz o političkoj delotvornosti, ali vrlo slabo odgovara pitanju da li simpatija prema lideru podrazumeva prihvatanje njegove neograničene moći.
podaci iz velikog broja zemalja
Neundorf, A., Nazrullaeva, E., Northmore-Ball, K., Tertytchnaya, K. i Kim, W. (2024), „Varieties of Indoctrination: The Politicization of Education and the Media around the World“, Perspectives on Politics 22(3): 771–798.
- Doprinos ovom odgovoru
- Neundorf i koautori pokazuju kako obrazovanje i mediji mogu biti politizovani da oblikuju političke stavove. To pomaže da razumemo kako nastaju politička uverenja, ali ne razdvaja neposredno podršku konkretnom lideru od podrške ograničavanju ili proširivanju njegovih ovlašćenja.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →