Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Da li ljudi podržavaju vlast zbog stvarnih rezultata ili zbog slike koju vlast pravi o sebi?
I stvarni rezultati i slika o njima mogu stvarati podršku. Rast plata, bolje usluge, mir ili infrastruktura menjaju svakodnevni život i mogu biti opravdan razlog da građani nagrade vlast. Ali ljudi rezultate ne vide neposredno i u potpunosti: mediji biraju šta se poredi, vlast prisvaja uspeh, krije cenu i greške, a protivnike predstavlja kao nesposobne ili opasne.
Isti građanin zato može istovremeno imati stvarnu korist i preceniti zaslugu vlasti zbog neravnopravnih informacija. Te dve stvari ne treba veštački razdvajati. Da bismo razumeli podršku, treba proveriti šta se objektivno promenilo, ko je platio cenu, koliko su podaci pouzdani, koje su informacije ljudima bile dostupne i kako se stav menja kada dobiju verodostojno drugačije objašnjenje.
Kada privreda raste i podrška raste, to još ne pokazuje šta je uzrok. Ljudi različito vide rezultate i različito odlučuju kome pripada zasluga.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Guriev, S. i Treisman, D. (2019), „Informational Autocrats“, Journal of Economic Perspectives 33(4): 100–127.
- Doprinos ovom odgovoru
- Guriev i Treisman pokazuju kako savremene „informacione autokrate“ pokušavaju da ostanu popularne tako što građane ubeđuju da su sposobne: naglašavaju rezultate, koriste propagandu i sprečavaju bolje informisane ljude da javnosti prenesu informacije koje tu sliku ruše. Podrška zato može počivati i na rezultatima i na kontroli načina na koji ih građani vide.
objašnjenje kako sistem radi
Guriev, S. i Treisman, D. (2020), „A Theory of Informational Autocracy“, Journal of Public Economics 186: 104158.
- Doprinos ovom odgovoru
- Njihov model upravo razdvaja te dve stvari: građani procenjuju sposobnost vođe iz svog životnog standarda, državne propagande i informacija koje dobijaju od nezavisnih i bolje informisanih aktera. Vođa zato može stvarno dobro da radi — ali može i da ulaže u to da izgleda sposobnije nego što jeste.
analiza anketa
Geddes, B. i Zaller, J. (1989), „Sources of Popular Support for Authoritarian Regimes“, American Journal of Political Science 33(2): 319–347.
- Doprinos ovom odgovoru
- Na Brazilu Geddes i Zaller pokazuju da državne poruke mogu stvarno uticati na podršku, ali da taj uticaj zavisi od toga koliko su ljudi politički informisani i kakvim su alternativnim informacijama izloženi. Podrška koju vidimo ne mora biti samo reakcija na objektivne rezultate niti samo strah.
objašnjenje kako sistem radi
Wallace, J. (2022), Seeking Truth and Hiding Facts: Information, Ideology, and Authoritarianism in China, Oxford University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wallace pokazuje jedan problem koji nastaje još pre propagande prema građanima: vlast može sama dobijati iskrivljenu sliku sopstvenih rezultata jer službenici ulepšavaju brojke koje vrh nagrađuje. Tako razlika između „stvarnog rezultata“ i „slike rezultata“ može postojati čak i unutar same države.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Schiffrin, A. (ur.) (2017), In the Service of Power: Media Capture and the Threat to Democracy, CIMA/NED.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schiffrin i autori u zborniku pokazuju kako političke i ekonomske elite mogu preko vlasništva, finansiranja i drugih zavisnosti oslabiti nezavisnost privatnih medija. Time vlast ne mora sama da izmisli dobru sliku o sebi — dovoljno je da ima veliki uticaj na to koje informacije tu sliku mogu ozbiljno dovesti u pitanje.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →