Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto vlast neke organizacije zabranjuje, neke pritiska, a sa nekima sarađuje?
Vlast ne procenjuje sve organizacije prema tome da li su „civilne“, već prema tome šta mogu da urade. Grupa koja pruža socijalnu pomoć, sport ili kulturni program može biti korisna i politički bezopasna, pa joj vlast daje prostor ili novac.
Organizacija koja povezuje ljude iz različitih sredina, prikuplja nezavisne podatke, brani ugrožene ili može brzo da pokrene javni pritisak predstavlja veći rizik. Nju vlast može zabraniti, ostaviti bez finansiranja, izložiti inspekcijama ili prisiliti da se bavi samo uskim uslužnim poslom. Granica se menja: humanitarna grupa postaje „politička“ čim počne da pita zašto je pomoć potrebna i ko je odgovoran. Zato je pravi test koliko organizacija sme samostalno da određuje cilj, novac i javni govor.
Granica između 'uslužne' i 'političke' organizacije nije stalna. Vlast je može menjati, a organizacije se prilagođavaju da bi preživele i nastavile rad.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Toepler, S., Zimmer, A., Fröhlich, C. i Obuch, K. (2020), „The Changing Space for NGOs: Civil Society in Authoritarian and Hybrid Regimes“, VOLUNTAS 31: 649–662.
- Doprinos ovom odgovoru
- Toepler i koautori pokazuju da autoritarna vlast ne tretira celo civilno društvo isto: organizacije koje postavljaju političke zahteve može da ograničava i potiskuje, dok pružaocima usluga i organizacijama koje podržavaju režimske poruke može da ponudi novac, prostor i saradnju. Koja će organizacija dobiti štap, a koja šargarepu zavisi i od toga šta radi i koliko je politički opasna.
analiza rada organizacija u Kini
Spires, A. J. (2011), „Contingent Symbiosis and Civil Society in an Authoritarian State: Understanding the Survival of China’s Grassroots NGOs“, American Journal of Sociology 117(1): 1–45.
- Doprinos ovom odgovoru
- Spires pokazuje kako čak i formalno neregistrovane organizacije mogu opstajati pod autoritarnom vlašću ako rešavaju društvene probleme, ne pretvaraju taj rad u demokratske političke zahteve i lokalnim zvaničnicima donose korist bez velikog političkog rizika. Tolerancija zato ne mora značiti slobodu — ona traje dok obe strane imaju razlog da ne pređu nepisanu granicu.
objašnjenje kako sistem radi
Teets, J. C. (2014), Civil Society under Authoritarianism: The China Model, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Teets pokazuje kako je kineska vlast kroz iskustvo naučila da joj civilno društvo može biti i korisno i opasno: organizacije mogu pružati usluge i popravljati javne politike, ali mogu i organizovati protest. Zato nastaje „konsultativni autoritarizam“ koji pokušava da ohrabri korisno učešće, a ograniči ono koje ugrožava političku kontrolu.
pregled više istraživanja
Rutzen, D. (2015), „Authoritarianism Goes Global (II): Civil Society Under Assault“, Journal of Democracy 26(4): 28–39.
- Doprinos ovom odgovoru
- Rutzen dokumentuje kako vlast može sužavati prostor organizacijama bez njihove otvorene zabrane — posebno preko pravila o stranom finansiranju, registraciji i posebnim statusima poput „stranog agenta“. Tako organizacija formalno može nastaviti da postoji, dok joj se praktična cena rada stalno povećava.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Schleutker, E. (2021), „Co-optation and Repression of Religion in Authoritarian Regimes“, Politics and Religion 14(2): 209–240.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schleutker pokazuje istu dvostruku logiku na verskim zajednicama: vlast neke pozitivno podržava i uključuje u sistem, a druge ograničava. Izbor zavisi i od ambicija i snage same verske grupe i od toga koliko režim ima sposobnosti i razloga da je kontroliše.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →