Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako organizacije koje kontroliše vlast mogu da izgledaju kao glas građana?
Vlast može osnovati, finansirati ili privilegovati organizaciju koja nosi ime građanske inicijative, stručnog udruženja ili nezavisnog pokreta. Takva grupa dobija medijski prostor, učestvuje u javnim raspravama i govori da vlast sluša društvo, dok istovremeno potiskuje autentične organizacije koje postavljaju neugodna pitanja.
Članovi ne moraju svi biti neiskreni; organizacija može raditi i koristan posao, ali njena granica postaje vidljiva kada treba da se suprotstavi finansijeru ili zaštiti kritičara. Državno finansiranje samo po sebi nije dokaz kontrole i mnoge nezavisne grupe legitimno koriste javni novac. Treba gledati ko bira rukovodstvo, da li su izvori i kriterijumi javni, može li organizacija menjati stav i šta joj se događa kada objavi nalaz koji vlasti ne odgovara.
Državni novac ne dokazuje automatski da vlast kontroliše organizaciju. Važno je ko donosi odluke, koliko je finansiranje javno i šta se događa posle kritike.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Toepler, S., Zimmer, A., Fröhlich, C. i Obuch, K. (2020), „The Changing Space for NGOs: Civil Society in Authoritarian and Hybrid Regimes“, VOLUNTAS 31: 649–662.
- Doprinos ovom odgovoru
- Toepler i koautori pokazuju kako selektivna politika prema civilnom društvu menja ono što javnost uopšte vidi kao „civilno društvo“: režimski lojalne organizacije i pružaoci usluga mogu dobijati podršku i pristup vlasti, dok se politički zahtevnije organizacije potiskuju. Tako javni prostor može biti pun organizacija, a da najnezavisniji glasovi imaju najmanje prostora.
objašnjenje kako sistem radi
Teets, J. C. (2014), Civil Society under Authoritarianism: The China Model, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Teets pokazuje kako vlast može otvoriti stvarne kanale konsultacija sa građanima i organizacijama, a ipak zadržati kontrolu nad granicama tog učešća. Organizacija zato može autentično prenositi neke potrebe građana, ali bez mogućnosti da sama odlučuje koje političke granice sme da pređe.
analiza rada organizacija u Kini
Spires, A. J. (2011), „Contingent Symbiosis and Civil Society in an Authoritarian State: Understanding the Survival of China’s Grassroots NGOs“, American Journal of Sociology 117(1): 1–45.
- Doprinos ovom odgovoru
- Spires je ovde važan više kao ograda: organizacija koja radi pod autoritarnom vlašću nije automatski režimska organizacija. Njegove kineske grassroots NVO mogu biti stvarno nezavisne i korisne građanima, ali opstaju dok ne pretvore svoje delovanje u otvorene demokratske zahteve. Samo iz činjenice da ih država trpi zato ne možemo zaključiti ni da su potpuno slobodne ni da su „lažni glas građana“.
pregled više istraživanja
Rutzen, D. (2015), „Authoritarianism Goes Global (II): Civil Society Under Assault“, Journal of Democracy 26(4): 28–39.
- Doprinos ovom odgovoru
- Rutzen pokazuje kako ograničavanje finansiranja i registracije može promeniti koje organizacije uopšte mogu glasno da govore. Njegov rad nije o organizacijama koje je vlast sama napravila, ali objašnjava kako represivno okruženje može ostaviti više prostora onima koje su vlasti spremnije da prihvate.
istraživanje na univerzitetima
Yan, X. (2014), „Engineering Stability: Authoritarian Political Control over University Students in Post-Deng China“, China Quarterly 218: 493–513.
- Doprinos ovom odgovoru
- Yan pokazuje kako kineska država gradi čitavu institucionalnu infrastrukturu unutar univerziteta da proizvede političku poslušnost i kontroliše studentski prostor. To je koristan primer da formalne strukture studentskog učešća postoje unutar sistema projektovanog za političku kontrolu — ali rad nije prvenstveno studija organizacija koje se predstavljaju kao nezavisni „glas studenata“.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →