Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako vlast stavlja sindikate i strukovna udruženja pod kontrolu ili ih deli?
Vlast može kontrolisati sindikate i strukovna udruženja tako što jednom daje povlašćen pristup pregovorima, novcu i medijima, njegovim vođama nudi funkcije, a konkurentskim organizacijama otežava registraciju, prostor ili kontakt sa članovima. Time zaposleni i stručnjaci ostaju podeljeni, dok predstavnik koji zavisi od vlasti prenosi pritisak naniže i ublažava zahteve naviše.
Kontrola može biti i suptilna: rukovodstvo formalno ostaje izabrano, ali zna da bi otvoren sukob ugrozio članove ili pogodnosti. Saradnja sa državom je normalan deo rada sindikata i profesija, pa sama po sebi nije dokaz zarobljavanja. Problem postoji kada organizacija ne može slobodno da bira vođe i stav, kada korist zavisi od poslušnosti i kada vlast pomaže jednom predstavniku da ukloni ili oslabi konkurenciju.
Saradnja sa državom nije sama po sebi dokaz kontrole. Treba pokazati da je organizacija izgubila pravo da odlučuje, dobila posebnu korist ili pomogla da se ukloni konkurencija.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Kim, W. i Gandhi, J. (2010), „Coopting Workers under Dictatorship“, Journal of Politics 72(3): 646–658.
- Doprinos ovom odgovoru
- Kim i Gandhi pokazuju zašto autoritarnoj vlasti sindikati ne moraju biti samo neprijatelji: kroz partije i druge režimske institucije vlast može radnicima ponuditi materijalne koristi u zamenu za politički mir. U institucionalizovanijim diktaturama radnici zaista dobijaju više koristi, a radničkih protesta je manje.
objašnjenje kako sistem radi
Robertson, G. B. (2007), „Strikes and Labor Organization in Hybrid Regimes“, American Political Science Review 101(4): 781–798.
- Doprinos ovom odgovoru
- Robertson pokazuje šta se događa kada sindikati postoje, ali nisu samostalne organizacije radnika: u postkomunističkoj Rusiji protest manje zavisi od sindikalnog organizovanja, a više od toga da li ga podržava deo političke elite ili su ekonomski uslovi postali krajnje teški. Kontrolisan sindikat zato menja i način na koji radničko nezadovoljstvo može da postane politički pritisak.
istraživanje na univerzitetima
Yan, X. (2014), „Engineering Stability: Authoritarian Political Control over University Students in Post-Deng China“, China Quarterly 218: 493–513.
- Doprinos ovom odgovoru
- Yan pokazuje kako autoritarna vlast organizuje i nadzire jedan drugi potencijalno važan kolektivni akter — studente — preko institucija unutar univerziteta. Mehanizam kontrole organizovanog kolektivnog delovanja je relevantan, ali rad nije o sindikatima ni strukovnim udruženjima.
pregled više istraživanja
Toepler, S., Zimmer, A., Fröhlich, C. i Obuch, K. (2020), „The Changing Space for NGOs: Civil Society in Authoritarian and Hybrid Regimes“, VOLUNTAS 31: 649–662.
- Doprinos ovom odgovoru
- Toepler i koautori pokazuju opštu logiku selektivnog tretmana organizacija: politički zahtevne grupe mogu biti ograničavane, dok se druge uključuju u saradnju i pružanje usluga. To pomaže da razumemo kooptaciju organizacija, ali nije specifična studija sindikata ili profesionalnih udruženja.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Schleutker, E. (2021), „Co-optation and Repression of Religion in Authoritarian Regimes“, Politics and Religion 14(2): 209–240.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schleutker pokazuje isti izbor između kooptacije i represije na verskim zajednicama. To je koristan uporedni mehanizam — režim može ponuditi institucionalni pristup i korist jednoj organizovanoj grupi, a ograničavati drugu — ali nije dokaz o radničkim ili strukovnim organizacijama.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →