Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Da li odlazak vođe automatski znači kraj autoritarnog sistema i dolazak demokratije?
Ne. Vođu može naslediti čovek iz istog političkog i bezbednosnog kruga, uz gotovo nepromenjena pravila, kadrove i odnose zavisnosti. Stari sistem može se i raspasti, a da ga zameni vojska, druga autoritarna grupa ili novi vođa koji svu moć ponovo veže za sebe.
Demokratija zahteva nešto više od odlaska jedne osobe: slobodno organizovanje, pošteno takmičenje, institucije koje mogu da ograniče novu vlast i prihvaćenu mogućnost da i pobednik kasnije mirno izgubi. Zato treba razlikovati tri događaja — smenu vođe, kraj načina vladanja i uspostavljanje demokratije. Oni se mogu dogoditi zajedno, ali često ne. Praktičan test promene sistema je da li su pravila i centri moći izmenjeni tako da vlast prvi put može stvarno biti proverena i zamenjena bez nasilja.
Različita istraživanja malo drugačije određuju trenutak kraja sistema i početka demokratije. Granične slučajeve zato treba opisati, ne samo svrstati u jednu kategoriju.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
razvoj i provera načina merenja
Geddes, B., Wright, J. i Frantz, E. (2014), „Autocratic Breakdown and Regime Transitions: A New Data Set“, Perspectives on Politics 12(2): 313–331.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ovo je gotovo doslovno pitanje Geddes, Wright i Frantz: kada diktator ode, mogu uslediti tri sasvim različite stvari — isti autoritarni režim dobije novog vođu, druga autoritarna grupa preuzme vlast ili nastane demokratija. Gotovo polovina promena autoritarnih režima vodi u novu autokratiju, pa odlazak jednog čoveka nikako nije isto što i demokratizacija.
razvoj i provera načina merenja
Cheibub, J. A., Gandhi, J. i Vreeland, J. R. (2010), „Democracy and Dictatorship Revisited“, Public Choice 143: 67–101.
- Doprinos ovom odgovoru
- Cheibub, Gandhi i Vreeland pokazuju zašto režim ne treba određivati po identitetu lidera nego po pravilima političke utakmice — naročito po tome postoji li stvarna mogućnost da oni koji vladaju izgube vlast kroz konkurentne izbore. Novi čovek na vrhu zato sam po sebi ne menja vrstu sistema.
razvoj i provera načina merenja
Teorell, J. i Lindberg, S. I. (2019), „Beyond Democracy–Dictatorship Measures: A New Framework Capturing Executive Bases of Power, 1789–2016“, Perspectives on Politics 17(1): 66–84.
- Doprinos ovom odgovoru
- Teorell i Lindberg dodatno komplikuju sliku: izvršna vlast može počivati na partiji, vojsci, nasledstvu, neposrednim izborima ili poverenju parlamenta, a ti izvori moći mogu se kombinovati. Promena lidera zato može ostaviti gotovo netaknutim upravo strukture na kojima je prethodna vlast počivala.
poređenje više zemalja ili slučajeva
O’Donnell, G. i Schmitter, P. C. (1986), Transitions from Authoritarian Rule: Tentative Conclusions about Uncertain Democracies, Johns Hopkins University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- O’Donnell i Schmitter polaze upravo od toga da je izlazak iz autoritarizma neizvestan proces, a ne unapred određeni put ka demokratiji. Otvaranje sistema može pokrenuti pregovore i sukobe čiji ishod zavisi od odnosa među političkim akterima; demokratija je jedna mogućnost, ne automatska posledica slabljenja stare vlasti.
pregled više istraživanja
Riedl, R. B., Slater, D., Wong, J. i Ziblatt, D. (2020), „Authoritarian-Led Democratization“, Annual Review of Political Science 23: 315–332.
- Doprinos ovom odgovoru
- Riedl, Slater, Wong i Ziblatt pokazuju čak i obrnut paradoks: ponekad sami autoritarni vlastodršci pokreću demokratizaciju zato što veruju da je rizik za njih mali — naročito kada imaju dovoljno jaku partiju da očekuju da će dobro proći i na slobodnijim izborima. Demokratizacija zato ne mora čak ni odmah izbaciti staru političku elitu iz vlasti.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →