Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako kriza i sukobi unutar vlasti mogu otvoriti put promeni?
Kriza menja resurse, odnose i očekivanja ljudi koji održavaju vlast. Ekonomski pad može smanjiti novac za nagrade, vojni poraz narušiti ugled vrha, a spor oko naslednika podeliti stranku ili službe. Kada važni saveznici više ne veruju da ih vođa može zaštititi, počinju da traže alternativu.
Ograničeno političko otvaranje tada može omogućiti građanima da se povežu, razmene informacije i vide da je sistem slabiji nego što se predstavlja. Ali kriza ne vodi automatski demokratiji: može opravdati vanredne mere, ujediniti elitu oko straha ili dovesti novu autoritarnu grupu. Promena postaje moguća kada se podela unutar vlasti spoji sa organizovanim društvenim pritiskom i kada službe, institucije i spoljni saveznici promene očekivanje o tome ko će opstati.
Kriza može vlast učiniti i jačom, a ograničeno otvaranje može ostati pod njenom kontrolom. Ishod zavisi od službi, ljudi unutar vlasti, organizacije protivnika i pomoći spolja.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
O’Donnell, G. i Schmitter, P. C. (1986), Transitions from Authoritarian Rule: Tentative Conclusions about Uncertain Democracies, Johns Hopkins University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- O’Donnell i Schmitter pokazuju zašto su podele unutar autoritarne elite često presudne: kada deo ljudi u vlasti počne da veruje da se sistem više ne može održavati na isti način, otvara se prostor za liberalizaciju, pregovore i nove saveze. Ali jednom kada proces počne, ni oni koji su ga otvorili više ne mogu potpuno da kontrolišu njegov ishod.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Haggard, S. i Kaufman, R. R. (2016), Dictators and Democrats: Masses, Elites, and Regime Change, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Haggard i Kaufman na desetinama tranzicija pokazuju kako se promena proizvodi u različitim kombinacijama pritiska odozdo i inicijative ili podela među elitama odozgo. Neke demokratizacije guraju masovni protesti, druge pregovori i raskoli u vlasti, a njihov dalji tok zavisi i od institucija koje postoje kada kriza počne.
pregled više istraživanja
Riedl, R. B., Slater, D., Wong, J. i Ziblatt, D. (2020), „Authoritarian-Led Democratization“, Annual Review of Political Science 23: 315–332.
- Doprinos ovom odgovoru
- Riedl i koautori pokazuju važnu ogradu: autoritarna vlast ne mora da se otvori samo kada je potpuno saterana u ćošak. Ponekad joj je demokratizacija prihvatljiva upravo zato što proceni da je dovoljno jaka da podnese rizik slobodnije utakmice — naročito kada ima dobro organizovanu vladajuću partiju.
razvoj i provera načina merenja
Geddes, B., Wright, J. i Frantz, E. (2014), „Autocratic Breakdown and Regime Transitions: A New Data Set“, Perspectives on Politics 12(2): 313–331.
- Doprinos ovom odgovoru
- Geddes, Wright i Frantz pokazuju šta se može dogoditi kada unutrašnji sukob ili druga kriza zaista obori režim: demokratija je samo jedan od mogućih ishoda, a veoma često stari autoritarni režim bude zamenjen drugim. Zato „kriza je otvorila sistem“ još nije isto što i „kriza je otvorila put demokratiji“.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Barany, Z. (2016), How Armies Respond to Revolutions and Why, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Barany pokazuje zašto u trenutku velike političke krize odluka vojske može postati presudna: ista vojska može braniti režim, odbiti da puca ili se podeliti, u zavisnosti od svoje unutrašnje kohezije, odnosa sa vlasti, procene njenog legitimiteta, karaktera protesta i spoljnog okruženja.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →