Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Da li je važno da li je vlast nastala pučem, ratom, revolucijom ili postepenim slabljenjem demokratije?
Da, jer način na koji je vlast nastala obično određuje njene prve oslonce, strahove i pravila.
Vlast nastala vojnim pučem mora da rešava odnos sa oficirima koji su je doveli na vlast; revolucionarna vlast često se oslanja na partiju i organizacije stvorene tokom borbe; vlast nastala u ratu može dugo opravdavati koncentraciju moći bezbednosnom pretnjom. Kada demokratija slabi postepeno, izabrani lideri češće koriste postojeće zakone, izbore i institucije da bi ih iznutra promenili u svoju korist. To poreklo utiče i na to ko može da smeni vođu i kakva će kriza biti najopasnija. Ipak, početak nije sudbina: rat, privreda, smena generacija ili novi vođa mogu kasnije preoblikovati ceo sistem.
Poreklo nije sudbina. Rat, privreda, novi vođa i spoljna podrška mogu kasnije potpuno promeniti početni način vladanja.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Geddes, B., Wright, J. i Frantz, E. (2018), How Dictatorships Work, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Geddes, Wright i Frantz pokazuju da način na koji diktatura nastane ostavlja dug organizacioni trag: ko je u početku držao moć i kako je režim organizovan utiče na kasniju raspodelu vlasti, personalizaciju i način pada.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Brownlee, J. (2007), Authoritarianism in an Age of Democratization, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Brownlee pokazuje da istorijski izgrađena partijska organizacija i kohezija elita mogu autoritarnom režimu dati mnogo veću otpornost na političke krize. Početna institucionalna struktura zato utiče na ono što režim kasnije može da izdrži.
pregled više istraživanja
Bermeo, N. (2016), „On Democratic Backsliding“, Journal of Democracy 27(1): 5–19.
- Doprinos ovom odgovoru
- Bermeo pokazuje da savremena autokratizacija često ne počinje pučem, već postepenim širenjem izvršne vlasti i strateškim menjanjem izbornih uslova. Način nastanka današnjeg autoritarizma zato može biti sasvim drugačiji od klasične vojne diktature.
pregled više istraživanja
Haggard, S. i Kaufman, R. R. (2021), Backsliding: Democratic Regress in the Contemporary World, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Haggard i Kaufman pokazuju kako izabrane vlasti mogu postepeno da urušavaju demokratiju kroz polarizaciju, preuređenje partijskog sistema i slabljenje ograničenja. Put kojim sistem ulazi u autokratizaciju utiče i na aktere i institucije koji ostaju sposobni da mu se suprotstave.
pregled više istraživanja
Meng, A., Paine, J. i Powell, R. (2023), „Authoritarian Power Sharing“, Annual Review of Political Science 26: 153–173.
- Doprinos ovom odgovoru
- Meng, Paine i Powell pokazuju da sposobnost osnivačke koalicije da prinudi vođu da poštuje dogovor utiče na to koliko će podela moći kasnije biti stvarna. Poreklo režima zato određuje i kakve pretnje vođa očekuje od svojih saradnika.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →