Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako znamo da izbori više nisu dovoljni da bi zemlja bila demokratska?
Izbori su neophodni za demokratiju, ali nisu dovoljni. Zemlja nije stvarno demokratska ako opozicija sme da bude na glasačkom listiću, ali ne može slobodno da se organizuje, finansira, govori u medijima, zaštiti svoje ljude od pritiska i preuzme vlast kada dobije više glasova.
Važan je ceo put do izbora i posle njih: ko postavlja pravila, ko koristi državni novac, da li sudovi rešavaju prigovore nezavisno i da li poražena vlast prihvata rezultat. Zbog toga se demokratija ne meri samo brojanjem glasova, već i pravima, slobodom informisanja, jednakim pravilima i stvarnom neizvesnošću ishoda. Ako vlast može da izgubi samo na papiru, izbori više potvrđuju postojeću moć nego što je kontrolišu.
Podela na 'demokratiju' i 'nedemokratiju' pojednostavljuje stvarnost. Može sakriti koliko brzo, duboko i u kojim oblastima zemlja nazaduje.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
razvoj i provera načina merenja
Cheibub, J. A., Gandhi, J. i Vreeland, J. R. (2010), „Democracy and Dictatorship Revisited“, Public Choice 143: 67–101.
- Doprinos ovom odgovoru
- Cheibub, Gandhi i Vreeland pokazuju da nije dovoljno da izbori postoje: ključna je realna mogućnost da aktuelna vlast izgubi i napusti položaj. Režim sa izborima može i dalje biti diktatura ako ta smenjivost nije stvarna.
poređenje različitih vrsta sistema
Wahman, M., Teorell, J. i Hadenius, A. (2013), „Authoritarian Regime Types Revisited: Updated Data in Comparative Perspective“, Contemporary Politics 19(1): 19–34.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wahman, Teorell i Hadenius pokazuju koliko je široka kategorija izbornih autoritarnih režima: održavanje višepartijskih izbora ne uklanja velike razlike u stvarnoj konkurenciji i raspodeli moći.
razvoj i provera načina merenja
Teorell, J. i Lindberg, S. I. (2019), „Beyond Democracy–Dictatorship Measures: A New Framework Capturing Executive Bases of Power, 1789–2016“, Perspectives on Politics 17(1): 66–84.
- Doprinos ovom odgovoru
- Teorell i Lindberg pokazuju da neposredni izbori mogu biti samo jedan od više izvora izvršne moći. Da bismo razumeli režim, moramo gledati i partiju, vojsku, nasledstvo ili parlamentarnu odgovornost, a ne samo izbornu proceduru.
pregled više istraživanja
Brancati, D. (2014), „Democratic Authoritarianism: Origins and Effects“, Annual Review of Political Science 17: 313–326.
- Doprinos ovom odgovoru
- Brancati objašnjava zašto autokrate organizuju izbore i grade partije i skupštine: te institucije im mogu davati informacije, raspodeljivati koristi i stabilizovati režim, pa njihovo postojanje nije dokaz demokratske kontrole vlasti.
pregled više istraživanja
Little, A. T. i Meng, A. (2024), „What We Do and Do Not Know about Democratic Backsliding“, PS: Political Science & Politics 57(2): 224–229.
- Doprinos ovom odgovoru
- Little i Meng upozoravaju da različita merila demokratije i autokratije mogu davati različite slike istog slučaja. Neslaganje i merna neizvesnost zato treba otvoreno prikazati, a ne sakriti iza jedne etikete.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →