Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kada policija ili vojska odbiju da uguše protest, a kada ostaju uz vlast?
Policija ili vojska najčešće ostaju uz vlast dok veruju da je vlast dovoljno jaka da ih nagradi i zaštiti, a da bi neposlušnost bila opasnija od izvršenja naređenja. Mogu odbiti da uguše protest kada procene da se vrh deli, da je broj građana prevelik, da će nasilje uništiti ugled i jedinstvo službe ili da bi posle promene vlasti upravo oni mogli odgovarati.
Presudno je i da li postoji bezbedan način da odbiju naređenje zajedno, a ne kao usamljeni pojedinci. Veliki protest može promeniti te procene, ali broj ljudi sam po sebi nije dovoljan: važni su trajanje, organizacija, ponašanje starešina i signali iz političkog vrha. Odluka službi i snaga protesta međusobno se menjaju, pa retko postoji samo jedan uzrok preokreta.
Odbijanje naređenja je retko i menja se zajedno sa protestom: veći protest utiče na službe, a njihovo ponašanje utiče na broj ljudi na ulici. Zato obično nema jednog uzroka.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Barany, Z. (2016), How Armies Respond to Revolutions and Why, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Barany pokazuje da vojska u prelomnim krizama ne reaguje automatski u korist režima: može da brani vlast, odbije da puca ili se podeli, u zavisnosti od unutrašnje kohezije, odnosa sa liderom i procene protesta.
podaci iz velikog broja zemalja
Chenoweth, E. i Stephan, M. J. (2011), Why Civil Resistance Works: The Strategic Logic of Nonviolent Conflict, Columbia University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Chenoweth i Stephan pokazuju da su prelasci pripadnika bezbednosnih službi i drugih stubova režima na stranu nenasilne kampanje jedan od ključnih mehanizama uspeha masovnog otpora.
podaci iz velikog broja zemalja
Paine, J. (2022), „Reframing the Guardianship Dilemma: How the Military’s Dual Disloyalty Options Imperil Dictators“, American Political Science Review 116(4): 1425–1442.
- Doprinos ovom odgovoru
- Paine pokazuje da vojna neposlušnost može imati dva pravca: vojska može pokušati da smeni diktatora ili može odbiti da ga zaštiti. Organizacija civilno-vojnih odnosa utiče na to koji je rizik verovatniji.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Svolik, M. W. (2012), The Politics of Authoritarian Rule, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Svolik objašnjava širi odnos vođe i prinudnog aparata: vojska je neophodna za opstanak režima, ali je istovremeno jedan od aktera sposobnih da lidera ugrozi. Zato njena lojalnost nikada nije potpuno data.
podaci iz velikog broja zemalja
Beissinger, M. R. (2022), The Revolutionary City: Urbanization and the Global Transformation of Rebellion, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Beissinger pokazuje kako masovne urbane pobune mogu brzo promeniti odnos snaga i percepciju održivosti režima. Za konkretnu odluku vojske ili policije da odbije represiju rad je širi, ali opisuje politički kontekst u kojem defekcija postaje moguća.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →