Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto policija, vojska i službe pristaju da izvrše politički rizična naređenja?
Policajci, vojnici i pripadnici službi ne izvršavaju rizična politička naređenja samo zato što su „poslušni“. Oni procenjuju ko će verovatno ostati na vlasti, ko kontroliše njihovu platu i napredovanje, šta će se dogoditi njihovoj porodici i da li će jednog dana odgovarati za ono što su uradili.
Vlast povećava poslušnost izborom lojalnih starešina, posebnim povlasticama, nadzorom unutar službi i porukom da će odbijanje biti brzo kažnjeno, dok će izvršenje ostati nekažnjeno. Važno je i šta rade njihove kolege: pojedinac mnogo teže odbija naređenje ako misli da će ostati sam. Zato se ponašanje službi u krizi može naglo promeniti kada procene da se menja odnos snaga i da stara zaštita više nije sigurna.
O unutrašnjim odlukama policije i vojske često saznamo tek posle krize. Jedan slučaj može dobro objasniti postupak, ali ne mora važiti svuda.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Greitens pokazuje kako organizacija bezbednosnog aparata oblikuje kome su prinudne službe lojalne i kakvu represiju mogu da sprovedu. Pojedinačna poslušnost zavisi od institucije u kojoj službenik radi, ne samo od ličnog stava.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Talmadge, C. (2015), The Dictator’s Army, Cornell University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Talmadge pokazuje da politički kriterijumi u unapređenju, komandovanju i obuci mogu povećati lojalnost režimu, ali istovremeno oslabiti profesionalnu vojnu sposobnost. Struktura karijere zato menja računicu oficira.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Barany, Z. (2016), How Armies Respond to Revolutions and Why, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Barany pokazuje zašto vojska u nekim revolucijama brani režim, u drugim odbija da puca, a u trećim se deli. Odluka zavisi od kohezije vojske, odnosa sa vlašću, legitimiteta, karaktera protesta i spoljnog okruženja.
podaci iz velikog broja zemalja
Paine, J. (2022), „Reframing the Guardianship Dilemma: How the Military’s Dual Disloyalty Options Imperil Dictators“, American Political Science Review 116(4): 1425–1442.
- Doprinos ovom odgovoru
- Paine pokazuje da vojska ima dve vrste mogućeg neposluha — može ugroziti diktatora pučem ili odbiti da ga zaštiti od protivnika. Način na koji lider organizuje civilno-vojne odnose pokušava da smanji oba rizika.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Svolik, M. W. (2012), The Politics of Authoritarian Rule, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Svolik daje širi okvir: aparat sile je deo koalicije koja održava autoritarnu vlast, ali njegovi pripadnici imaju sopstvene interese i mogu postati pretnja lideru. Zato režim mora stalno da upravlja njihovom lojalnošću.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →