Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako vođa sprečava policiju ili vojsku da se okrenu protiv njega - i šta društvo time gubi?
Vođa sprečava puč ili neposlušnost tako što na ključna mesta postavlja provereno lojalne ljude, daje službama posebne privilegije, često menja komandante i pravi paralelne jedinice koje se međusobno nadziru. Time nijedna služba nema potpunu kontrolu nad silom i informacijama, pa joj je teže da se samostalno okrene protiv vlasti.
Cena se, međutim, prenosi na celo društvo. Oficiri i policijski rukovodioci napreduju po političkoj pouzdanosti, jedinice kriju podatke i takmiče se, a stručna obuka i saradnja postaju manje važne. Država zato može biti dobro zaštićena od puča, ali slabije sposobna da štiti građane, vodi složene operacije ili odgovori na stvarnu bezbednosnu pretnju. Bezbednost vođe i bezbednost zemlje nisu isto.
Sistem koji dobro sprečava puč može biti loš u ratu ili zaštiti građana. Zato rezultat zavisi od toga od koje pretnje se vođa štiti.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Quinlivan, J. T. (1999), „Coup-Proofing“, International Security 24(2): 131–165.
- Doprinos ovom odgovoru
- Quinlivan pokazuje kako vladari sprečavaju puč stvaranjem paralelnih snaga, privilegovanih jedinica, ličnih i rodbinskih veza i sistema nadzora vojske. Cena je često manje profesionalan i manje efikasan aparat.
podaci iz velikog broja zemalja
De Bruin, E. (2020), How to Prevent Coups d’État, Cornell University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- De Bruin pokazuje da paralelne oružane organizacije otežavaju jednoj sili da izvede puč, ali fragmentacija komandovanja i resursa može oslabiti sposobnost države da vodi rat ili koordinisano odgovori na druge pretnje.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Talmadge, C. (2015), The Dictator’s Army, Cornell University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Talmadge pokazuje kako politička kontrola kadrova i komandovanja može učiniti vojsku sigurnijom za režim, ali slabijom na bojnom polju. Lojalnost i profesionalna efikasnost zato nisu uvek isti cilj.
podaci iz velikog broja zemalja
Paine, J. (2022), „Reframing the Guardianship Dilemma: How the Military’s Dual Disloyalty Options Imperil Dictators“, American Political Science Review 116(4): 1425–1442.
- Doprinos ovom odgovoru
- Paine pokazuje dilemu lidera: vojska mora biti dovoljno snažna da brani režim od protivnika, ali ne toliko autonomna da može da sruši samog diktatora. Organizacione mere pokušavaju da balansiraju te dve pretnje.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Greitens pokazuje da se prinudne institucije dizajniraju prema tome da li se lider više plaši pobune ili puča. Režim zato može svesno da bira bezbednosni aparat koji je politički pouzdaniji iako je društveno ili vojno skuplji.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →