Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto vlast ima više službi koje nadziru i građane i jedna drugu?
Vlast pravi više službi zato što ne želi da jedna organizacija u svojim rukama drži svu silu i sve poverljive informacije. Kada policija, vojska, obaveštajne službe i posebne jedinice imaju preklopljene poslove, mogu da nadziru građane, ali i da prijavljuju jedna drugu. Vođa tako dobija više izvora podataka i smanjuje mogućnost da se jedan komandni vrh osamostali.
Ipak, rivalstvo proizvodi i ozbiljne slabosti: službe mogu da preuveličavaju pretnje, kriju neuspehe, dupliraju posao ili podmeću konkurentima kako bi sačuvale položaj i budžet. Sam broj službi zato ništa ne dokazuje. Važno je ko postavlja njihove rukovodioce, kome neposredno podnose izveštaje, da li se njihove nadležnosti namerno preklapaju i da li zakon uopšte može da proveri njihov rad.
Sam broj službi ne pokazuje ko ih kontroliše. Treba znati ko im naređuje, ko ih plaća i ko može neposredno da razgovara sa vođom.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Greitens pokazuje zašto režimi dele prinudni aparat na više službi i grade posebne obaveštajne kapacitete: različite institucije mogu pratiti građane, ali i jedna drugu, čime se smanjuje rizik da jedna organizacija postane samostalna pretnja.
podaci iz velikog broja zemalja
De Bruin, E. (2020), How to Prevent Coups d’État, Cornell University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- De Bruin pokazuje kako paralelne oružane organizacije smanjuju mogućnost da jedna služba monopolizuje silu i izvede puč. Međusobna konkurencija povećava sigurnost vođe, ali može oslabiti koordinaciju.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Quinlivan, J. T. (1999), „Coup-Proofing“, International Security 24(2): 131–165.
- Doprinos ovom odgovoru
- Quinlivan opisuje paralelne snage i međusobno praćenje kao klasične tehnike sprečavanja puča. Režim time nadzire ne samo društvo nego i sopstveni aparat sile.
pregled više istraživanja
Wintrobe, R. (1998), The Political Economy of Dictatorship, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wintrobe objašnjava zašto je takvo međusobno praćenje privlačno diktatoru: on nikada nema potpunu informaciju o lojalnosti saradnika, pa gradi sisteme koji smanjuju mogućnost tajnog udruživanja protiv njega.
podaci iz velikog broja zemalja
Timoneda, J. C., Escribà-Folch, A. i Chin, J. (2023), „The Rush to Personalize“, British Journal of Political Science 53(3): 878–901.
- Doprinos ovom odgovoru
- Timoneda, Escribà-Folch i Chin proučavaju kako neuspešni pučevi mogu ubrzati personalizaciju vlasti i promene u odnosu lidera prema aparatu sile. Rad je koristan za posledice straha od puča, ali je posredniji za samo pitanje više službi koje prate jedna drugu.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →