Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako vlast koristi rat, pandemiju ili drugu veliku krizu da proširi svoju moć?
Rat, pandemija ili velika bezbednosna kriza mogu opravdano zahtevati brže odluke i privremena ograničenja, ali istovremeno smanjuju uobičajeni prostor za kontrolu vlasti. Izvršna vlast može preuzeti ovlašćenja skupštine, ograničiti okupljanje i kretanje, proširiti nadzor, skratiti javnu raspravu i označiti podatke kao tajne.
Građani u strahu lakše prihvataju mere čiju bi cenu u mirno vreme ozbiljnije proveravali. Opasnost nije samo u prvoj odluci, već u tome ko određuje da pretnja još traje i ko proverava zloupotrebu. Demokratska zaštita postoji kada su mere nužne za konkretnu opasnost, srazmerne, javno obrazložene, vremenski ograničene i pod stvarnom kontrolom suda i skupštine koji mogu reći „ne“.
Posebne mere mogu biti stvarno potrebne u krizi. Važno je da li su nužne, srazmerne, vremenski ograničene, javne i pod kontrolom nekog nezavisnog.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Gross, O. i Ní Aoláin, F. (2006), Law in Times of Crisis: Emergency Powers in Theory and Practice, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Gross i Ní Aoláin pokazuju zašto kriza stvarno može zahtevati brže i šire državne ovlasti, ali i zašto režim vanrednosti stvara posebne pravne i institucionalne rizike. Ključno je kako su ovlašćenja ograničena i ko odlučuje kada izuzetak prestaje.
pregled više istraživanja
Scheuerman, W. E. (2006), „Emergency Powers“, Annual Review of Law and Social Science 2: 257–277.
- Doprinos ovom odgovoru
- Scheuerman pokazuje da izvršna vlast ima snažne podsticaje da proglašava, produžava i politički koristi vanredne situacije. Zato je trajanje i kontrola vanrednih ovlašćenja centralni demokratski problem.
pregled više istraživanja
Ginsburg, T. i Huq, A. Z. (2018), How to Save a Constitutional Democracy, University of Chicago Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ginsburg i Huq daju širi okvir: kriza može olakšati slabljenje ustavnih ograničenja, prava i institucionalne odgovornosti ako izuzetak postane opravdanje za trajno jačanje izvršne vlasti.
pregled više istraživanja
Haggard, S. i Kaufman, R. R. (2021), Backsliding: Democratic Regress in the Contemporary World, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Haggard i Kaufman pokazuju širi obrazac demokratskog nazadovanja kroz polarizaciju i postepeno slabljenje ograničenja vlasti. Za vanredna ovlašćenja i krize ovaj rad je posredan.
pregled više istraživanja
Lührmann, A. (2021), „Disrupting the Autocratization Sequence: Towards Democratic Resilience“, Democratization 28(5): 1017–1039.
- Doprinos ovom odgovoru
- Lührmann pokazuje da autokratizacija nije neizbežan ishod političke krize: proces ima više faza i može biti prekinut otporom institucija, opozicije i društva. Kriza otvara mogućnost, ali ne određuje rezultat.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →