Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto 'privremene' vanredne mere često ostaju i posle krize?
„Privremena“ mera često ostane zato što posle krize već postoje služba, budžet, baza podataka, oprema i ljudi čiji položaj zavisi od njenog nastavka. Vlast se navikne na brže odlučivanje bez kontrole, službe na šira ovlašćenja, a javnost može dugo prihvatati obrazloženje da opasnost nije potpuno prošla.
Mere se ne moraju produžiti istim imenom: mogu se preseliti u redovan zakon ili novu instituciju. Zbog toga datum isteka nije dovoljan ako vlast može rutinski da ga pomera. Izuzetak teže postaje pravilo kada nastavak zahteva novo javno obrazloženje i glasanje, kada sud može proveriti nužnost, kada se objavljuju podaci o primeni i kada se prikupljeni podaci i privremene službe zaista gase po završetku krize.
Rok se može stalno produžavati ili zaobići novim zakonom. Zaštita vredi samo ako neko ima podatke i dovoljno moći da je sprovede.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Gross, O. i Ní Aoláin, F. (2006), Law in Times of Crisis: Emergency Powers in Theory and Practice, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Gross i Ní Aoláin pokazuju koliko je teško napraviti režim vanrednosti koji je dovoljno snažan tokom opasnosti, a zatim zaista nestane. Jednom institucionalizovan izuzetak može promeniti pravo i praksu izvršne vlasti i posle krize.
pregled više istraživanja
Scheuerman, W. E. (2006), „Emergency Powers“, Annual Review of Law and Social Science 2: 257–277.
- Doprinos ovom odgovoru
- Scheuerman je ovde najdirektniji: izvršna vlast ima podsticaj da vanredna ovlašćenja produžava i koristi i nakon početne opasnosti, pa zaštitne procedure moraju biti napravljene baš protiv tih podsticaja.
pregled više istraživanja
Ginsburg, T. i Huq, A. Z. (2018), How to Save a Constitutional Democracy, University of Chicago Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ginsburg i Huq pokazuju kako privremene ili posebne mere mogu postati deo šire demokratske erozije ako oslabe ograničenja izvršne vlasti, prava ili smenjivost.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Scheppele, K. L. (2018), „Autocratic Legalism“, University of Chicago Law Review 85(2): 545–583.
- Doprinos ovom odgovoru
- Scheppele pokazuje kako se izuzetak može normalizovati kroz redovne zakone, procedure i institucije. Ono što je uvedeno kao privremeno može tako postati deo običnog načina upravljanja.
poređenje različitih kombinacija uslova
Panzano, G. i Tomini, L. (2026), „Unity Makes Strength: Patterns of Democratic Resistance against Autocratization“, European Journal of Political Research, First View: 1–26.
- Doprinos ovom odgovoru
- Panzano i Tomini ne proučavaju trajanje vanrednih mera, već daju važan kontramehanizam: kombinovani institucionalni, politički i društveni otpor može zaustaviti autokratizaciju i sprečiti da privremeno proširenje moći postane trajno.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →