Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto vlast može da trpi kritiku, ali ne i ljude koji se organizuju?
Vlast ponekad može da trpi pojedinačnu kritiku zato što ona otkriva lokalni problem, oslobađa deo nezadovoljstva i ne mora sama po sebi da proizvede zajedničku akciju. Mnogo je opasniji trenutak kada se ljudi povezuju, dele zadatke, prikupljaju novac, čuvaju dokaze i dogovaraju šta će uraditi zajedno.
Organizacija pretvara nezadovoljstvo iz mišljenja u sposobnost da se zaustavi odluka, odbrani otpušteni čovek, nadzire izbor ili izvede veliki protest. Zato vlast može dopuštati žalbe na pojedine službenike, a istovremeno gušiti grupe koje povezuju iste žalbe sa odgovornošću vrha. Praktično merilo nije samo koliko je oštra dozvoljena reč, već šta se događa kada kritičari pokušaju da stvore trajnu mrežu, zajednički zahtev i nezavisan izvor novca.
Najpoznatiji dokazi dolaze iz Kine i ne mogu se automatski preslikati na svaku zemlju. Treba proveriti šta domaća vlast stvarno skriva, a šta dopušta.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
velika količina podataka sa interneta
King, G., Pan, J. i Roberts, M. E. (2013), „How Censorship in China Allows Government Criticism but Silences Collective Expression“, American Political Science Review 107(2): 326–343.
- Doprinos ovom odgovoru
- King, Pan i Roberts nalaze nešto veoma kontraintuitivno: kineska cenzura nije sistematski uklanjala čak ni vrlo oštru kritiku vlasti. Mnogo pouzdanije je uklanjala sadržaj koji bi mogao da pomogne ljudima da se okupe i zajednički deluju — čak i kada taj sadržaj sam po sebi nije bio protiv vlasti.
provera digitalnih tragova i sadržaja
King, G., Pan, J. i Roberts, M. E. (2017), „How the Chinese Government Fabricates Social Media Posts for Strategic Distraction“, American Political Science Review 111(3): 484–501.
- Doprinos ovom odgovoru
- Isti autori pokazuju da vlast ne mora ni da se raspravlja sa kritičarima: ogromna kineska operacija lažnih objava uglavnom nije branila vlast argumentima, već je menjala temu i zatrpavala prostor pozitivnim sadržajem, naročito oko trenutaka sa potencijalom za kolektivno delovanje.
detaljna analiza jednog ili nekoliko slučajeva
Lorentzen, P. (2014), „China’s Strategic Censorship“, American Journal of Political Science 58(2): 402–414.
- Doprinos ovom odgovoru
- Lorentzen objašnjava zašto određena količina kritike čak može biti korisna autoritarnoj vlasti: istraživačko novinarstvo otkriva probleme i loše lokalne zvaničnike o kojima vrh inače možda ne bi znao. Rizik nastaje kada ista sloboda omogući ljudima da shvate da njihovo nezadovoljstvo dele mnogi drugi i da se koordiniraju.
analiza institucija u Kini
Truex, R. (2016), Making Autocracy Work: Representation and Responsiveness in Modern China, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Truex pokazuje sličnu logiku izvan medija: kineski sistem dopušta „predstavljanje unutar granica“ — institucije mogu da prenose određene potrebe građana i popravljaju neosetljive probleme, ali bez otvaranja prostora za političku konkurenciju koja bi mogla da ugrozi režim.
pregled više istraživanja
Toepler, S., Zimmer, A., Fröhlich, C. i Obuch, K. (2020), „The Changing Space for NGOs: Civil Society in Authoritarian and Hybrid Regimes“, VOLUNTAS 31: 649–662.
- Doprinos ovom odgovoru
- Toepler i koautori pokazuju da isti princip važi i za organizacije: autoritarna vlast može neke organizacije gušiti, a druge finansirati ili uključivati u saradnju. Posebno je važna razlika između grupa koje pružaju usluge ili podržavaju režimski diskurs i onih koje postavljaju političke zahteve i organizuju ljude oko njih.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →