Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako zajedno deluju propaganda, cenzura, lažne vesti i zatrpavanje informacijama?
Ovi postupci imaju različite uloge i najjači su kada se koriste zajedno. Propaganda nudi priču u kojoj je vlast sposobna, ugrožena ili nezamenljiva; cenzura sklanja podatke koji toj priči protivreče; lažne vesti ubacuju pogrešne tragove; zatrpavanje proizvodi toliko verzija da građanin odustane od provere. Cilj ne mora biti da svi poveruju u istu poruku.
Dovoljno je da ljudi ne znaju kome da veruju, da misle da se istina ne može utvrditi ili da ne mogu proceniti koliko drugih deli njihovu sumnju. Ipak, izloženost poruci nije isto što i uverenje, a uverenje nije isto što i ponašanje. Zato treba odvojeno proveravati ko je sadržaj video, ko mu je poverovao, koliko je efekat trajao i da li je zaista promenio odluku ili samo javni govor.
Poruka ne menja automatski mišljenje i njen efekat često kratko traje. Treba razlikovati koliko je ljudi nešto videlo, zapamtilo, poverovalo i zatim uradilo.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
istraživanje koje jače proverava šta je uzrok
Roberts, M. E. (2018), Censored: Distraction and Diversion Inside China’s Great Firewall, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Roberts pokazuje da kontrola informacija može istovremeno koristiti više različitih prepreka: nekoga odvrati strah, nekoga dodatni trud potreban da dođe do informacije, a nekoga zatrpavanje drugim sadržajem. Sistem ne mora da blokira svakog čoveka ni svaku vest da bi snažno promenio ono što većina ljudi na kraju vidi.
pregled više istraživanja
Roberts, M. E. (2020), „Resilience to Online Censorship“, Annual Review of Political Science 23: 401–419.
- Doprinos ovom odgovoru
- Roberts pokazuje i gde su granice takve kontrole: ljudi lakše zaobilaze cenzuru kada znaju da se nešto skriva, imaju jak razlog da traže baš tu informaciju i imaju sredstva da do nje dođu. Zbog toga efikasna cenzura često pokušava da bude dovoljno nevidljiva da ljudi ni ne osete potrebu da je zaobiđu.
provera digitalnih tragova i sadržaja
King, G., Pan, J. i Roberts, M. E. (2017), „How the Chinese Government Fabricates Social Media Posts for Strategic Distraction“, American Political Science Review 111(3): 484–501.
- Doprinos ovom odgovoru
- King, Pan i Roberts pokazuju da propaganda ne mora da pokušava da vas ubedi da je vlast u pravu. Kineske fabričke objave uglavnom su menjale temu i odvlačile pažnju od razgovora sa potencijalom za mobilizaciju — što pokazuje kako zatrpavanje može raditi zajedno sa selektivnom cenzurom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Guriev, S. i Treisman, D. (2019), „Informational Autocrats“, Journal of Economic Perspectives 33(4): 100–127.
- Doprinos ovom odgovoru
- Guriev i Treisman opisuju „informacione autokrate“ koje se manje oslanjaju na javni teror, a više na sliku sopstvene sposobnosti: propaganda gradi tu sliku, cenzura i kooptacija utišavaju ljude koji bi je mogli osporiti, a i sama represija se često skriva umesto javno demonstrira.
objašnjenje kako sistem radi
Schlumberger, O., Edel, M., Maati, A. i Saglam, K. (2024), „How Authoritarianism Transforms: A Framework for the Study of Digital Dictatorship“, Government and Opposition 59(3): 761–783.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schlumberger i koautori upozoravaju da digitalna tehnologija nije samo novi alat za potpuno iste stare režime: kada digitalni nadzor, kontrola informacija i druge tehnologije dovoljno promene način na koji vlast vidi društvo i interveniše u njega, mogu promeniti i samu strukturu autoritarnog vladanja.
istraživanje koje jače proverava šta je uzrok
Brady, W. J., McLoughlin, K., Doan, T. N. i Crockett, M. J. (2021), „How Social Learning Amplifies Moral Outrage Expression in Online Social Networks“, Science Advances 7(33): eabe5641.
- Doprinos ovom odgovoru
- Brady i koautori su ovde korisni prvenstveno kao kontrateža: ogorčenje i polarizovan sadržaj mogu se pojačavati kroz pozitivne reakcije drugih korisnika i norme unutar mreže, bez državnog plana. Zato sama činjenica da je javni prostor preplavljen besom ne dokazuje da je sve proizvela propaganda.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →