Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako vlast utiče na ono što smatramo činjenicom, znanjem i zajedničkim sećanjem?
Vlast utiče na zajedničko znanje mnogo šire od dnevnih vesti. Ona odlučuje šta se meri u zvaničnoj statistici, koji se dokumenti otvaraju, ko dobija stručne titule i istraživački novac, šta ulazi u udžbenike i koje događaje obeležavamo ili prećutkujemo.
Ako se podaci ne prikupljaju, arhive zatvaraju, stručnjaci kažnjavaju, a jedna verzija prošlosti postane uslov pripadanja zajednici, društvo vremenom gubi i jezik kojim bi prepoznalo problem. To ne znači da država treba da bude odsutna iz obrazovanja, kulture ili statistike. Presudno je postoje li javni kriterijumi, više izvora i mogućnost stručnog osporavanja. Najdublja kontrola nije kada je jedna činjenica zabranjena, već kada ljudi više nemaju institucije i postupke kojima bi zajednički utvrdili šta je pouzdano.
Obrazovanje i stručnost mogu pomoći i slobodi i kontroli. Treba posebno gledati sadržaj, način rada, samostalnost nastavnika i reakciju učenika i javnosti.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
objašnjenje kako sistem radi
Wallace, J. (2022), Seeking Truth and Hiding Facts: Information, Ideology, and Authoritarianism in China, Oxford University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wallace pokazuje jedan paradoks autoritarnog znanja: vlast očajnički želi tačne podatke da bi mogla da upravlja, ali kada kažnjava loše rezultate stvara razlog da joj niži nivoi šalju ulepšane brojke. Sistem tako može proizvoditi sve više podataka, a istovremeno kvariti baš informacije koje su vrhu najpotrebnije da bi znao šta je stvarno.
pregled više istraživanja
Paglayan, A. S. (2026), „Education as a Political Institution“, Annual Review of Political Science 29: 525–546.
- Doprinos ovom odgovoru
- Paglayan pokazuje zašto školu nije dovoljno posmatrati kao neutralnu javnu uslugu: obrazovni sistem oblikuje političke vrednosti, nacionalni identitet i društveni poredak, stvara radna mesta koja mogu služiti patronaži, a može biti korišćen čak i za politički nadzor. Ono što društvo uči zato je i političko pitanje.
istraživanje koje jače proverava šta je uzrok
Cantoni, D. i dr. (2017), „Curriculum and Ideology“, Journal of Political Economy 125(2): 338–392.
- Doprinos ovom odgovoru
- Cantoni i koautori daju vrlo jak kauzalni dokaz da promena onoga što se uči može promeniti političke stavove: nakon reforme kineskih udžbenika učenici su imali pozitivnije stavove prema kineskom upravljanju, drugačije stavove prema demokratiji i veću skepsu prema slobodnom tržištu. Efekti na stvarno ponašanje bili su manje jasni.
podaci iz velikog broja zemalja
Neundorf, A., Nazrullaeva, E., Northmore-Ball, K., Tertytchnaya, K. i Kim, W. (2024), „Varieties of Indoctrination: The Politicization of Education and the Media around the World“, Perspectives on Politics 22(3): 771–798.
- Doprinos ovom odgovoru
- Neundorf i koautori prave globalnu mapu političkog oblikovanja škole i medija u 160 zemalja i pokazuju da „indoktrinacija“ nije jedna tehnika: režimi se razlikuju po tome koliko centralizuju obrazovanje, menjaju kurikulum, kontrolišu nastavnike i koriste medije za političke poruke.
dugoročno neposredno praćenje političkog života
Wedeen, L. (1999), Ambiguities of Domination: Politics, Rhetoric, and Symbols in Contemporary Syria, University of Chicago Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wedeen pokazuje možda najvažniju granicu između verovati i ponašati se kao da veruješ. Sirijski kult Asada nije morao da ubedi građane da su njegove očigledno preterane tvrdnje istinite; bilo je dovoljno da ih nauči koje reči i rituale moraju javno da ponavljaju. Takvo „kao da“ ponašanje disciplinuje ljude i otežava im da znaju šta drugi zaista misle.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →