Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto ljudi mogu svi biti nezadovoljni, a ipak verovati da su u manjini i ništa ne uraditi?
Ako svako krije nezadovoljstvo, niko ne može pouzdano da zna koliko drugih misli isto. Čovek vidi javne pohvale, izostanak protesta i tišinu kolega, pa zaključuje da bi u slučaju otpora ostao sam i snosio celu cenu. Drugi donose istu procenu, zbog čega svi nastavljaju da ćute i time jedni drugima potvrđuju pogrešnu sliku.
Vidljiv događaj — hrabar javni istup, veliki skup, izborni rezultat ili podela u vlasti — može naglo otkriti da nezadovoljnih ima mnogo više nego što se mislilo. Tada se ponašanje brzo menja i sistem koji je izgledao čvrst postaje ranjiv. Ipak, saznanje da nismo sami nije dovoljno ako su rizik, represija ili organizacione prepreke i dalje previsoki.
Ovo objašnjava zašto promena može biti nagla, ali ne govori kada će se dogoditi. Ljudi mogu znati da nisu sami i ipak razumno proceniti da je rizik previsok.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
objašnjenje kako sistem radi
Kuran, T. (1991), „Now Out of Never: The Element of Surprise in the East European Revolution of 1989“, World Politics 44(1): 7–48.
- Doprinos ovom odgovoru
- Kuran pokazuje kako može nastati privid stabilnosti upravo kada mnogi ljudi privatno ne vole postojeći sistem: pošto svaki pojedinac vidi uglavnom javno ponašanje drugih, svi potcenjuju koliko protivljenja stvarno postoji. Zato velika promena može izgledati nemoguće neposredno pre nego što javno protivljenje naglo eksplodira.
pregled više istraživanja
Kuran, T. (1995), Private Truths, Public Lies: The Social Consequences of Preference Falsification, Harvard University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Šire objašnjenje je začarani krug falsifikovanja preferencija: ja krijem šta mislim jer verujem da sam usamljen; drugi zbog mog ćutanja zaključuje isto; naše međusobno ćutanje onda svakome daje još jači razlog da nastavi da ćuti.
pregled više istraživanja
Miller, D. T. (2023), „A Century of Pluralistic Ignorance: What We Have Learned About Its Origins, Forms, and Consequences“, Frontiers in Social Psychology 1.
- Doprinos ovom odgovoru
- Miller za taj fenomen daje psihološki naziv — pluralističko neznanje: članovi grupe sistematski pogrešno procenjuju privatne stavove drugih ljudi. Zbog toga norma može izgledati široko prihvaćena i kada je veliki broj ljudi privatno ne podržava.
istorijski podaci i poređenje
Michel, J., Miller, M. K. i Peters, M. E. (2023), „How Authoritarian Governments Decide Who Emigrates: Evidence from East Germany“, International Organization 77(3): 527–563.
- Doprinos ovom odgovoru
- Michel, Miller i Peters pokazuju još jedan način na koji nezadovoljstvo može nestati iz domaće politike: autoritarna vlast može selektivno dozvoljavati najaktivnijim protivnicima da emigriraju i tako smanjiti opoziciju kod kuće, dok zadržava građane koji su joj važni za privredu ili bezbednost. To ne objašnjava zašto ljudi misle da su manjina, već zašto stvarno nezadovoljstvo ne mora ostati organizovano unutar zemlje.
podaci iz velikog broja zemalja
Beissinger, M. R. (2022), The Revolutionary City: Urbanization and the Global Transformation of Rebellion, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Beissinger pokazuje zašto gradovi mogu naglo promeniti tu računicu: koncentracija velikog broja ljudi u javnom prostoru čini protivljenje vidljivim, ubrzava protok informacija i omogućava pojedincima da veoma brzo shvate da nisu sami. Ali takva brza masovna okupljanja istovremeno stvaraju neizvesne i često vrlo heterogene koalicije.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →