Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako vlast kažnjava i zastrašuje ljude bez hapšenja i fizičkog nasilja?
Vlast može ozbiljno kazniti čoveka bez zatvora i fizičkog nasilja. Kritičar može izgubiti posao ili ugovor, dobiti selektivnu poresku ili drugu inspekciju, ostati bez dozvole, biti izložen skupoj tužbi, nadzoru, uskraćivanju dokumenta, pretnji porodici ili organizovanom javnom blaćenju.
Svaka mera pojedinačno može izgledati kao obična administrativna ili privatna odluka, ali njihov zbir menja ponašanje i onih koji nisu neposredno pogođeni. Prednost za vlast je što je odgovornost teže dokazati, a cena otvorenog nasilja manja. Ipak, neprijatna ili stroga odluka nije automatski političko zastrašivanje. Potrebno je povezati meru sa političkom aktivnošću, pokazati nejednak tretman sličnih ljudi i utvrditi da li više postupaka zajedno služi da osobu ućutka ili izoluje.
Neprijatna, stroga ili čak zakonita odluka nije automatski političko zastrašivanje. Treba pokazati da je usmerena na političku aktivnost, da ograničava pravo i da se ne primenjuje jednako.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Davenport, C. (2007), „State Repression and Political Order“, Annual Review of Political Science 10: 1–23.
- Doprinos ovom odgovoru
- Davenport pokazuje da državna represija počinje mnogo pre fizičkog nasilja: u isti repertoar spadaju uznemiravanje, nadzor, zabrane i druga ograničenja, pored hapšenja, torture i ubijanja. Zato činjenica da ljudi nisu završili u zatvoru ne znači da država ne koristi prinudu da bi političko delovanje učinila skupljim i rizičnijim.
pregled više istraživanja
Earl, J. (2003), „Tanks, Tear Gas, and Taxes: Toward a Theory of Movement Repression“, Sociological Theory 21(1): 44–68.
- Doprinos ovom odgovoru
- Earl upravo pokušava da proširi pogled dalje od „tenkova i suzavca“: represija može koristiti različite aktere i instrumente i delovati kroz pravna, administrativna ili ekonomska ograničenja, a ne samo kroz otvorenu policijsku silu. Poenta njene tipologije je da takve različite oblike ne izgubimo iz vida samo zato što ne izgledaju jednako dramatično.
pregled više istraživanja
Earl, J. i Braithwaite, J. M. (2022), „Layers of Political Repression: Integrating Research on Social Movement Repression“, Annual Review of Law and Social Science 18: 227–248.
- Doprinos ovom odgovoru
- Earl i Braithwaite pokazuju da političku represiju treba posmatrati u slojevima: pokrete ne ograničavaju samo policija i fizička sila, već i pravo, administrativna pravila i drugi državni ili nedržavni akteri. Tako se organizovanje može ozbiljno otežati kroz niz malih prepreka koje pojedinačno ni ne izgledaju kao „represija“.
objašnjenje kako sistem radi
Ritter, E. H. i Conrad, C. R. (2016), „Preventing and Responding to Dissent: The Observational Challenges of Explaining Strategic Repression“, American Political Science Review 110(1): 85–99.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ritter i Conrad pokazuju zašto deo represije uopšte ne vidimo kao reakciju na protest: vlast može delovati preventivno, pre nego što se protivljenje javno pojavi. Ako takva represija odvrati ljude od organizovanja, mali broj protesta može zapravo biti posledica pritiska, a ne dokaz da pritiska nema.
pregled više istraživanja
Tsourapas, G. (2021), „Global Autocracies: Strategies of Transnational Repression, Legitimation, and Co-Optation in World Politics“, International Studies Review 23(3): 616–644.
- Doprinos ovom odgovoru
- Tsourapas pokazuje koliko daleko takav pritisak može da ide: autoritarna vlast prati i ljude koji su napustili zemlju, koristi digitalni nadzor i može da pritiska njihove porodice kod kuće kako bi promenila ponašanje osobe u inostranstvu. Kazna zato ne mora biti izrečena direktno osobi čije ponašanje vlast želi da kontroliše.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →