Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kada kažnjavanje uplaši ljude, a kada izazove još veći otpor?
Kažnjavanje češće uplaši ljude kada je tiho, usmereno na nekoliko pažljivo izabranih osoba i uspe da ih odvoji od kolega, porodice i javne podrške. Tada ostali vide visoku cenu, ali ne vide dovoljno široku nepravdu oko koje bi se lako okupili.
Pritisak može izazvati veći otpor kada je očigledno nesrazmeran, pogodi mnogo ljudi odjednom, povredi široko prihvaćenu normu ili spoji grupe koje ranije nisu sarađivale. Javni snimak ili simbolična žrtva može promeniti način na koji ljudi tumače događaj i smanjiti strah od usamljenosti. Ne postoji, međutim, isto pravilo za svaku zemlju i trenutak. Vlast često pojačava kaznu zato što otpor već raste, pa je za razumevanje uzroka presudan tačan redosled pritiska, reakcije i organizovanja.
Istraživanja ne nalaze jedan isti ishod. Vlast često pojačava pritisak baš zato što otpor raste, pa je teško odvojiti šta je uzrok, a šta odgovor.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Davenport, C. (2007), „State Repression and Political Order“, Annual Review of Political Science 10: 1–23.
- Doprinos ovom odgovoru
- Davenportov pregled pokazuje zašto je jedno od najstarijih pitanja istraživanja represije i dalje otvoreno: prinuda može povećati cenu protivljenja i odvratiti ljude, ali može proizvesti i nove razloge za bes i mobilizaciju. Ishod zavisi od vrste represije, političke pretnje, institucija i konteksta u kojem se primenjuje.
objašnjenje kako sistem radi
Ritter, E. H. i Conrad, C. R. (2016), „Preventing and Responding to Dissent: The Observational Challenges of Explaining Strategic Repression“, American Political Science Review 110(1): 85–99.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ritter i Conrad pokazuju zašto je ovaj efekat toliko teško izmeriti: represija i protest utiču jedno na drugo unapred. Ako preventivna represija uspe, ljudi koji bi protestovali nikada se ne pojave u podacima; oni koji ipak izađu često su upravo grupe koje je prethodna pretnja nije uspela da odvrati.
istraživanje koje jače proverava šta je uzrok
Wasow, O. (2020), „Agenda Seeding: How 1960s Black Protests Moved Elites, Public Opinion, and Voting“, American Political Science Review 114(3): 638–659.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wasow pokazuje jedan konkretan način na koji represija može da proizvede politički backfire: nenasilni protesti američkog pokreta za građanska prava, naročito kada su nailazili na državnu ili vigilantsku represiju, pomerali su medijsku pažnju i javno mnjenje prema građanskim pravima. Kada su demonstranti sami koristili nasilje, pažnja se umesto toga pomerala prema redu i kontroli.
pregled više istraživanja
Earl, J. i Braithwaite, J. M. (2022), „Layers of Political Repression: Integrating Research on Social Movement Repression“, Annual Review of Law and Social Science 18: 227–248.
- Doprinos ovom odgovoru
- Earl i Braithwaite upozoravaju da pitanje „da li represija radi“ skriva mnogo različitih stvari: razlikuju se vrsta represije, akter koji je sprovodi, meta, pravni kontekst i vrsta štete koju pravi. Zato se suprotni nalazi iz različitih studija ne mogu jednostavno sabrati kao da su proučavale istu intervenciju.
podaci iz velikog broja zemalja
Bhasin, T. i Gandhi, J. (2013), „Timing and Targeting of State Repression in Authoritarian Elections“, Electoral Studies 32(4): 620–631.
- Doprinos ovom odgovoru
- Bhasin i Gandhi pokazuju da i sama vlast računa na političku cenu represije: pred izbore izbegava široko nasilje nad biračima, čija joj je podrška i dalje potrebna, a represiju preusmerava prema opozicionim liderima i aktivistima. To pokazuje da represija ima političku cenu, ali rad ne testira direktno kada ona povećava budući protest.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →