Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako se organizacija može ugušiti inspekcijama, troškovima i blaćenjem, bez formalne zabrane?
Organizacija se može praktično ugasiti tako što joj se rad učini stalno skupljim, sporijim i rizičnijim, iako zabrana nikada nije izrečena. Učestale inspekcije, nejasni izveštaji, ograničenja finansiranja, zamrznuti računi, skupi sudski postupci, gubitak prostora i etiketa „izdajnika“ troše novac i vreme i odvraćaju članove, donatore i partnere.
Rukovodstvo tada bira između osnovnog programa i svakodnevnog preživljavanja, dok vlast tvrdi da organizacija i dalje slobodno postoji. Pravila o novcu i odgovornosti mogu legitimno štititi javnost, pa samo postojanje kontrole nije problem. Političko gušenje pokazuje njihova selektivna i učestala primena, nesrazmerna kazna, slaba mogućnost žalbe i zajednički učinak više mera usmerenih baš na kritičke organizacije.
Pravila o finansijama i izveštavanju mogu stvarno štititi javnost. Problem pokazuju nejednaka primena, prevelika kazna, slaba pravna zaštita i zajednički teret svih mera.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Rutzen, D. (2015), „Authoritarianism Goes Global (II): Civil Society Under Assault“, Journal of Democracy 26(4): 28–39.
- Doprinos ovom odgovoru
- Rutzen pokazuje kako se prostor za civilno društvo može sužavati bez zabrane svih organizacija: vlast uvodi sve skuplja pravila o registraciji, stranom finansiranju i posebnim statusima poput „stranog agenta“. Organizacija i dalje formalno postoji, ali svaki deo njenog rada postaje teži, rizičniji i politički sumnjiviji.
pregled više istraživanja
Toepler, S., Zimmer, A., Fröhlich, C. i Obuch, K. (2020), „The Changing Space for NGOs: Civil Society in Authoritarian and Hybrid Regimes“, VOLUNTAS 31: 649–662.
- Doprinos ovom odgovoru
- Toepler i koautori pokazuju da vlast može kombinovati ograničenja sa selektivnom saradnjom: politički zahtevnim organizacijama povećava troškove i sužava prostor, dok podobnijim grupama daje novac, pristup i legitimnost. Tako se civilno društvo menja i bez opšte zabrane.
pregled više istraživanja
Earl, J. (2003), „Tanks, Tear Gas, and Taxes: Toward a Theory of Movement Repression“, Sociological Theory 21(1): 44–68.
- Doprinos ovom odgovoru
- Earl je ovde posebno korisna jer pokazuje da represivna mera ne mora izgledati kao policijska akcija: porezi, pravna pravila, administrativne prepreke i drugi posredni instrumenti mogu ozbiljno ograničiti sposobnost pokreta da deluje.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Schleutker, E. (2021), „Co-optation and Repression of Religion in Authoritarian Regimes“, Politics and Religion 14(2): 209–240.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schleutker pokazuje istu logiku na verskim organizacijama: vlast može jedne grupe uključivati i nagrađivati, a druge ograničavati i kažnjavati. Za inspekcije i administrativno iscrpljivanje nije najdirektniji rad, ali dobro pokazuje da represija i kooptacija mogu raditi zajedno.
objašnjenje kako sistem radi
Ritter, E. H. i Conrad, C. R. (2016), „Preventing and Responding to Dissent: The Observational Challenges of Explaining Strategic Repression“, American Political Science Review 110(1): 85–99.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ritter i Conrad su ovde više teorijska ograda: pokazuju da država može delovati preventivno i podići cenu organizovanja pre nego što otvoreni protest nastane. Ne proučavaju konkretno inspekcije, poreske kontrole ili kampanje blaćenja protiv organizacija.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →