Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto vlast nekad kazni samo nekoliko ljudi, a nekad udari na celu grupu?
Vlast bira obim kazne prema informacijama koje ima, vrsti pretnje i političkoj ceni. Ako zna ko organizuje druge, kažnjavanje nekoliko vidljivih ljudi može uplašiti mnogo širi krug uz manji javni otpor. Takva precizna kazna ujedno čuva mogućnost da vlast tvrdi da problem nije politički.
Kada ne zna ko je ključan, kada želi da prekine veze unutar cele zajednice ili da pošalje kolektivnu poruku, pritisak postaje širi i pogađa članove porodice, radno mesto, naselje ili čitavu organizaciju. Široka kazna može biti efikasna, ali i skuplja jer stvara više žrtava i mogućih saveznika otpora. Zato slučaj treba opisati konkretno: ko je pogođen, kakvom merom, u kom trenutku i da li je cilj izolovanje organizatora ili kažnjavanje pripadnosti grupi.
Granice između ovih vrsta kažnjavanja nisu oštre. Svaki slučaj treba opisati prema tome ko je pogođen, kada, čime i u kom obimu.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Davenport, C. (2007), „State Repression and Political Order“, Annual Review of Political Science 10: 1–23.
- Doprinos ovom odgovoru
- Davenport pokazuje da represija nije automatska reakcija na svako protivljenje: vlast procenjuje političku pretnju, sopstvene mogućnosti i cenu različitih odgovora. Zato intenzitet represije varira, ali njegov pregled više pokazuje koliko je taj izbor složen nego što daje jedno pravilo koje unapred određuje ko će biti meta.
podaci iz velikog broja zemalja
Bhasin, T. i Gandhi, J. (2013), „Timing and Targeting of State Repression in Authoritarian Elections“, Electoral Studies 32(4): 620–631.
- Doprinos ovom odgovoru
- Bhasin i Gandhi vrlo jasno pokazuju da vlast bira koga i kada će represirati. Pred autoritarne izbore češće udara na opozicione lidere i aktiviste koji neposredno ugrožavaju njen rezultat, dok štedi obične birače čiji su joj glasovi i privid legitimnosti još potrebni; pritisak na građane lakše raste posle izbora.
objašnjenje kako sistem radi
Ritter, E. H. i Conrad, C. R. (2016), „Preventing and Responding to Dissent: The Observational Challenges of Explaining Strategic Repression“, American Political Science Review 110(1): 85–99.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ritter i Conrad pokazuju da ciljanje zavisi i od onoga što je vlast uradila pre nego što je protivljenje postalo vidljivo. Preventivna represija već „filtrira“ deo potencijalnih protivnika, pa ljudi koje ipak vidimo kako protestuju nisu nasumičan uzorak — često su upravo oni koje ranije prepreke nisu uspele da zaustave.
pregled više istraživanja
Earl, J. (2003), „Tanks, Tear Gas, and Taxes: Toward a Theory of Movement Repression“, Sociological Theory 21(1): 44–68.
- Doprinos ovom odgovoru
- Earl pokazuje da pitanje „koga vlast represira“ ne možemo odvojiti od toga kakvu represiju koristi: različite mere mogu biti usmerene na pojedinca, organizaciju ili širi pokret i mogu dolaziti od države ili drugih aktera. Za samo objašnjenje zašto se bira uska ili široka meta, međutim, rad je više konceptualni okvir nego direktan odgovor.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Greitens pokazuje da širina represije zavisi i od toga kakav je aparat sile vlast napravila. Službe sa boljim informacijama lakše identifikuju konkretne protivnike i koriste ciljanu represiju; fragmentisan aparat napravljen prvenstveno da spreči puč ima slabije informacije i podsticaje koji mogu voditi širem i manje selektivnom nasilju.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →