Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Kako opozicija ipak može pobediti na nepoštenim izborima?
Opozicija može pobediti i u neravnopravnoj utakmici kada vlast nije uspela da ukloni svu neizvesnost. Šanse rastu ako se protivnici dogovore o zajedničkom nastupu, izgrade mrežu na terenu, privuku birače van svog uobičajenog kruga, prikupe dokaze i organizuju zaštitu glasova.
Važno je i da građani veruju da drugi zaista žele promenu, jer očekivanje mogućeg uspeha povećava izlaznost i spremnost na rizik. Rezultat mora biti dovoljno jasan da njegovo poništavanje postane politički skupo i da ljudi u izbornoj upravi, sudovima i službama prihvate da je promena realna. To nije recept koji uvek radi. U zatvorenijem sistemu vlast može zabraniti kandidaturu, otvoreno falsifikovati rezultat ili upotrebiti silu, pa strategija mora odgovarati preostalom prostoru takmičenja.
Mnogo znamo iz poznatih uspeha u određenim regionima. Slična strategija može propasti tamo gde je vlast zatvorenija, pa uspešne primere ne treba pretvarati u recept.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Howard, M. M. i Roessler, P. G. (2006), „Liberalizing Electoral Outcomes in Competitive Authoritarian Regimes“, American Journal of Political Science 50(2): 365–381.
- Doprinos ovom odgovoru
- Howard i Roessler pokazuju da nepošteni izbori ipak nisu unapred odlučeni: jedan od najvažnijih uslova za liberalizujući ishod jeste da se opozicione partije dovoljno ujedine da vlasti ponude jednog ozbiljnog izazivača. Ali pobeda opozicije sama po sebi još ne garantuje da će zemlja postati demokratija.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Bunce, V. J. i Wolchik, S. L. (2011), Defeating Authoritarian Leaders in Postcommunist Countries, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Na šest iznenađujućih izbornih poraza autoritarnih lidera Bunce i Wolchik pokazuju da pobeda nije došla iz jednog trika: opozicija je kombinovala zajedničku strategiju, ozbiljan rad sa biračima, izborno posmatranje, mobilizaciju civilnog društva i iskustva preneta iz drugih zemalja. Nepravedna pravila su joj otežavala pobedu, ali je nisu činila nemogućom.
podaci iz velikog broja zemalja
Miller, M. K. (2015), „Democratic Pieces: Autocratic Elections and Democratic Development since 1815“, British Journal of Political Science 45(3): 501–530.
- Doprinos ovom odgovoru
- Miller je ovde više šira ograda nego recept za pobedu na konkretnim izborima: pokazuje da višepartijski izbori pod autokratijom mogu vremenom izgraditi organizacije, očekivanja i iskustva koja kasnije povećavaju šansu za demokratizaciju. Čak i izbori koje režim koristi za sopstveni opstanak mogu stvoriti resurse koje opozicija jednog dana iskoristi protiv njega.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Gamboa, L. (2022), Resisting Backsliding: Opposition Strategies against the Erosion of Democracy, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Gamboa pokazuje da opozicija ne pobeđuje samo tako što „jače napadne“ vlast: izbor ciljeva i metoda utiče na to da li će privući saveznike, zadržati politički legitimitet i sačuvati institucije kroz koje vlast još može biti osporena. Strategija koja izgleda najradikalnije ne mora biti ona koja najviše povećava šansu za promenu.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Ong, E. (2022), Opposing Power: Building Opposition Alliances in Electoral Autocracies, University of Michigan Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ong pokazuje zašto je opoziciono jedinstvo toliko teško, ali i kada postaje moguće: partije su spremnije da naprave skup kompromis i zajednički nastup kada procene da je vlast zaista ranjiva i da jedna bez druge ne mogu pobediti. Dakle, „ujedinite se“ nije dovoljan savet — opozicione elite moraju prvo da poveruju da saradnja stvarno menja ishod.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →