Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Zašto su mirne kampanje često uspešnije od nasilnih - i kada nisu?
Mirne kampanje često imaju prednost zato što u njima može učestvovati mnogo više ljudi — zaposleni, stariji, porodice, stručnjaci i ljudi koji ne bi prihvatili oružani rizik.
Šire učešće donosi informacije, veštine i društvene veze, otežava vlasti da sve učesnike predstavi kao opasne i povećava mogućnost da policija, službenici ili poslovni saveznici odbiju saradnju sa režimom. Nasilje, nasuprot tome, često sužava krug učesnika i vlasti daje opravdanje za jaču silu. Ali nenasilje nije magična zaštita niti garantuje uspeh. Mala i izolovana grupa, izuzetno bogata vlast, jaka spoljna podrška režimu ili mešanje taktika mogu promeniti odnos. Istraživanja pokazuju snažan istorijski obrazac, a ne recept koji ukida potrebu za strategijom i procenom rizika.
Kampanje same biraju taktiku prema uslovima u kojima deluju, pa poređenje nije savršen eksperiment. Nalaz je snažan istorijski obrazac, ali nije obećanje uspeha.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
podaci iz velikog broja zemalja
Chenoweth, E. i Stephan, M. J. (2011), Why Civil Resistance Works: The Strategic Logic of Nonviolent Conflict, Columbia University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Chenoweth i Stephan nalaze da su velike nenasilne kampanje između 1900. i 2006. istorijski uspevale znatno češće od nasilnih. Njihova glavna prednost nije „moralna superiornost“, nego niža prepreka za učešće: mogu da uključe mnogo više i raznovrsnijih ljudi, koriste širi repertoar taktika i lakše izazovu prelazak ljudi koji su do tada podržavali režim.
kritički pregled više istraživanja
Chenoweth, E. (2023), „The Role of Violence in Nonviolent Resistance“, Annual Review of Political Science 26: 55–77.
- Doprinos ovom odgovoru
- Chenoweth pokazuje zašto taj nalaz ne treba pretvoriti u jednostavno pravilo „svako nasilje uništava pokret“. Pregled istraživanja nalazi da organizovano oružano nasilje uglavnom smanjuje šanse inače nenasilne kampanje da uspe, dok su efekti nenaoružanog kolektivnog nasilja i nereda mnogo nejasniji i zavise od konteksta, intenziteta i načina na koji ih javnost vidi.
podaci iz velikog broja zemalja
Manekin, D. i Mitts, T. (2022), „Effective for Whom? Ethnic Identity and Nonviolent Resistance“, American Political Science Review 116(1): 161–180.
- Doprinos ovom odgovoru
- Manekin i Mitts pokazuju da prednost nenasilja nije jednako dostupna svima: protest etničke manjine može biti doživljen kao nasilniji i opasniji čak i kada koristi iste nenasilne taktike kao većinska grupa. U njihovim podacima nenasilje znatno povećava uspeh dominantnih grupa, dok je ta prednost mnogo slabija za marginalizovane manjine.
podaci iz velikog broja zemalja
Kirisci, M. i Demirhan, E. (2021), „Resource Wealth as Leverage: Natural Resources and the Failure of Non-Violent Campaigns“, Government and Opposition 56(1): 102–120.
- Doprinos ovom odgovoru
- Kirisci i Demirhan pokazuju još jednu granicu: nenasilne kampanje češće propadaju u državama sa velikim prihodima od prirodnih resursa, naročito nafte. Takav novac vlasti daje mogućnost da neutralizuje potencijalnu domaću i spoljnu podršku pokretu, pa taktika koja je u proseku uspešnija nije jednako uspešna protiv svakog protivnika.
istraživanje koje jače proverava šta je uzrok
Wasow, O. (2020), „Agenda Seeding: How 1960s Black Protests Moved Elites, Public Opinion, and Voting“, American Political Science Review 114(3): 638–659.
- Doprinos ovom odgovoru
- Wasow pokazuje koliko ishod zavisi od reakcije publike: nenasilni protesti pokreta za građanska prava, posebno kada su demonstranti bili meta represije, pomerali su medijsku i političku pažnju ka građanskim pravima; nasilni protesti su je pomerali ka redu i kontroli. Taktika tako menja i o čemu ljudi misle da je protest zapravo priča.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →