Istraživački okvir i šira akademska baza
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Šta je potrebno da protest ili kampanja zaista dovedu do preokreta?
Da bi protest ili kampanja doveli do preokreta, potrebno je da nezadovoljstvo postane trajna sposobnost zajedničkog delovanja. To znači organizaciju koja može da preživi hapšenje ili zamor, jasan cilj dovoljno širok da poveže različite ljude, podelu zadataka i više metoda pritiska kada vlast zatvori jedan kanal.
Kampanja mora da održava učešće, čuva poverenje i pokaže kako izgleda prvi korak posle uspeha. Preokret postaje verovatniji kada važni ljudi unutar vlasti, uprave, privrede ili službi procene da promena može uspeti i da postoji bezbedan način da odbiju naređenje ili napuste stari savez. Uzrok i posledica se ovde hrane: prelazak saveznika povećava šansu pobede, a očekivanje pobede podstiče prelazak. Zato su redosled i vidljivi signali presudni.
Teško je odvojiti uzrok i posledicu: ljudi iz vlasti lakše prelaze kada očekuju pobedu promene, a njihov prelazak zatim povećava šansu pobede. Zato je važan tačan redosled događaja.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
podaci iz velikog broja zemalja
Chenoweth, E. i Stephan, M. J. (2011), Why Civil Resistance Works: The Strategic Logic of Nonviolent Conflict, Columbia University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Chenoweth i Stephan pokazuju da pobedničke kampanje ne počivaju samo na brojnosti: veliki i raznovrstan broj učesnika povećava otpornost, omogućava više različitih taktika i, presudno, povećava šansu da ljudi iz vojske, birokratije, poslovnih elita i drugih stubova režima promene stranu.
pregled više istraživanja
Chenoweth, E. (2021), Civil Resistance: What Everyone Needs to Know, Oxford University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Chenoweth ovo sažima u nekoliko ključnih sposobnosti: kampanja mora da privuče široko i raznovrsno učešće, izdrži represiju, menja taktike kada stare prestanu da rade i izazove defekcije na strani protivnika. Jedan spektakularan događaj nije zamena za sposobnost da se takav pritisak održava.
pregled više istraživanja
Han, H., Baggetta, M. i Oser, J. (2024), „Organizing and Democracy: Understanding the Possibilities for Transformative Collective Action“, Annual Review of Political Science 27: 245–262.
- Doprinos ovom odgovoru
- Han, Baggetta i Oser pokazuju šta mora postojati ispod takve kampanje: organizacije koje razvijaju odnose, ljude sposobne da vode druge i zajedničku sposobnost donošenja odluka. Bez toga veliki broj pristalica može biti publika ili trenutna masa, ali teško postaje trajna politička snaga.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Barany, Z. (2016), How Armies Respond to Revolutions and Why, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Barany pokazuje zašto je reakcija vojske često prelomna: velika pobuna teško može uspeti ako oružane snage ostanu potpuno spremne da je uguše. Njihova odluka zavisi od unutrašnje kohezije vojske, odnosa režima prema njoj, procene legitimnosti vlasti, karaktera demonstracija i spoljnog okruženja.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Bunce, V. J. i Wolchik, S. L. (2011), Defeating Authoritarian Leaders in Postcommunist Countries, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Bunce i Wolchik pokazuju kako se ti elementi mogu spojiti u konkretnoj političkoj prilici: opoziciona saradnja, civilno društvo, mobilizacija birača, izborni monitoring i sposobnost da se naučene taktike prilagode lokalnom kontekstu pretvorili su izbore u trenutke u kojima je autoritarna vlast zaista mogla biti poražena.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →